Мавзу: Ишсизлик унинг турлари ва Узбекистонда бандлик муамолари Режа: Кириш. Асосий қисм



Download 402 Kb.
bet4/5
Sana09.07.2022
Hajmi402 Kb.
#759978
1   2   3   4   5
Bog'liq
Ishsizlik uning turlari vaUzbekistonda bandlik muamolari (Кириллча) (Кириллча)

Ишсизлик даражаси ишсизлар сонининг ишчи кучи таркибидаги фоизи сифатида ҳисобланади. 
Ишчи кучи таркибига ишлай оладиган ва ишлашни хоҳлаган барча кишилар киради. Ишчи кучи - ишловчилар ва фаол иш изловчилардан иборат бўлади. Бошқача айтганда, банд бўлганлар ва ишсизлар ишчи кучини ташкил қилади. Ишсизларга иш билан банд бўлмаган ва фаол иш излаётган ҳамда бу ҳақда тегишли хизмат муассасаларига (меҳнат биржаларига) билдирган кишилар киради. Меҳнат қилишга лаёқатли бўлиб, ишлашни хоҳламаган ва иш излашга ҳаракат қилмаганлар ишсизлар таркибига кирмайди.
Ишсизлик ва унинг даражасини аниқлашда баъзи бир адабиётларда турли ноаниқликларни келтириб чиқарувчи ҳолатлар ҳам учрайди. Жумладан, В.И.Видяпин умумий таҳрири остидаги дарсликда меҳнат қилиш ёшидаги аҳоли таркиби институтсионал ва ноинститутсионал аҳолига ажратилади. Институтсионал аҳоли – бу нобозор тузилмалар, яъни давлатнинг армия, политсия, давлат аппарати сингари институтларига йўналтирилган аҳолидан иборат. Аҳолининг қолган меҳнат қилиш ёшидаги қисми ноинститутсионал аҳоли ҳисобланади. Банд бўлган аҳоли таркибига иқтисодиётнинг бозор тузилмаларига йўналтирилган аҳоли киритилади.
Шунингдек, бандлик ва ишсизлик даражасини аниқлашда қуйидаги кўрсаткичлардан фойдаланилиши таъкидланади:
- ноинститутсионал аҳоли сони (Чнн);
- иш билан бандлар сони (Чз);
- ишсизлар сони (Чб);
- ишчи кучи таркибига кирмайдиган шахслар сони (Чнрс).
Мазкур кўрсаткичлар ўртасида қуйидаги боғлиқлик мавжуд:
- ишчи кучи сони Чрс = Чз + Чб;
- ноинститутсионал аҳоли сони Чнн = Чз + Чб + Чнрс;
- аҳолининг бандлик даражаси Уз = Чз / Чнн;
- аҳолининг ишсизлик даражаси Уб = Чб / (Чз + Чб);
- ишсизлик меъёри Нб = [Чб / (Чз + Чб)] х 100%;
- аҳолининг ишчи кучи таркибига жалб этилганлик даражаси Уврс = (Чз + Чб)/Чнн.2
Юқоридагилардан кўринадики, дарслик муаллифлари томонидан бир қатор чалкашликларга йўл қўйилган: 
Download 402 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish