Мавзу: грунтларнинг турлари ва инженер геологик хусусиятлари


Тектоник харакатлар узаро боглик булган куйидаги турларга



Download 1,68 Mb.
bet5/8
Sana03.07.2022
Hajmi1,68 Mb.
#735088
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
hztMGqhqTaMEJbyXHmqtSjthd2VgEUqkz5ggn6DL-converted

Тектоник харакатлар узаро боглик булган куйидаги турларга
булинади:
  • Ер пусти айрим кисмларининг секин-аста кутарилиши ва бошка кисмларининг пасайиши ёки бу кисмларнинг горизонтал йуналишда уз жойини узгартиришидан узини намоён киладиган тебранма

  • харакатлар;
  • Тог жинси катламларининг бурмаларга букилишига олиб келувчи

  • бурма хосил килувчи харакатлар;
  • Тог жинси катламларининг узилишига олиб келувчи харакатлар зилзилаларни келтириб чикаради ва ер кобигини кучли силкинишига ва айрим ерларда бир лахзада тог жинсларининг четнаб кетишига, ёрилиб кетишига сабаб булади.

  • Ер пустининг кучсиз ва кичик амплитудали тектоник харакатлар характерига хос булган кисмини унинг платформаси, кучли ва тез узгарувчан, катта амплитудали харакатига мансуб булган кисмига эга геосинклинал дейилади.

Тебранма тектоник харакатлар. Ер пустининг бирор бир кисми, тулик-сокин холатда булмайди. Тебранма харакатлар, ер пустининг айрим кисмларининг сокин, нотекис вертикал буйича кутарилишида ва ён-атрофдаги кисмларнинг пасайишида узини намоён килади. Харакат йуналишлари доимо узгариб туради, авваллари кутарилган худудлар пасайишлари мумкин. Шунга мувофик айтиш мумкинки, тебранма харакатлар доимо узгариб турувчи, кайтарилмайдиган тулкинсимон жараёндир, кутарилиш ва пасайиш ер пустининг бир кисмида бир вактда содир булмайди ва хар сафар тулкин куринишида фазода горизонтал юзада уз жойини узгартириб туради.
хавзаларининг чегаралари водийларини сув босиши
Агар ерлар пасайса денгиз кул, узгаради, куруклик ерларни ва дарё мумкин.
Дарё водийлари жойлашган ерлар кутарилса, янги террасалар хосил, булиб уларнинг сони ва баландлиги ортади, кенглиги кичик булади, пасайган ерларда эса дарё террасаларининг сони бир- иккидан ортмайди, уларнинг баландлиги кичик булади ва аллювиал ёткизикларнинг калинлиги катта булади.
Катламларнинг бирламчи ётиш холатининг бузилиши- дислокациялар дейилади ва эндоген, экзоген кучларининг таъсирида пайдо булади.

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish