Mavzu Fanning maqsadi va vazifalari


- Расм Одам танасининг скелети



Download 10,26 Mb.
bet45/56
Sana25.02.2022
Hajmi10,26 Mb.
#464570
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   56
Bog'liq
konspekt компьют лойихалаш

3 - Расм Одам танасининг скелети
П л а с т и к а н а т о м и я – киши гавдасининг ташқи шакли, яъни қади қоматини ўрганади. Гавда одатда тана, бўйин, бош, қўллар ва оёклар деган бўлимларга бўлиб ўрганилади.
Одам скелети калла суяги 1 (3-расм, а,б), тана суяклари 2, қўл ва оёқ 4 суякларидан ташкил топган. Одамнинг умуртқа поғонаси (3-расм, д) S-симон (эгри) бўлади: умуртқа погонаси бўйин (I) ва бел (III) қисмларида эгрилик чизиғи - олдинга, кўкрак (II) ва бел (IV) қисмларида эса орқага йўналган. Умуртқа погонасининг эгрилик даражаси одамнинг қадди-қоматини белгилайди.
қўл скелетига елка камари (умров ва кураклар) ҳамда қўлларнинг эркин (елка, тирсак ва билак хамда кафт) суяклари жумласига суяклари киради. Елка суяги тик вазиятда жойлашган ёки бир оз оркага ёки олдинга огган булиши мумкин. Елка суяги билан тирсак хамда билак суяклари бирлашган жойда бурчак хосил булади, у енгнинг шаклига таъсир этади.
Оёклар скелети тос камари ва оёкларнинг эркин суяклари жумласига ёнбош (сон) суяги, катта ва кичик болдир суяклари хамда товон суяклари киради.
Оёкларнинг шакли ёнбош ёки билак болдир оёкнинг бир-бирига нисбатан кандай жойлашганлигига караб, нормал (1,2-расм,а), Х-симон (1.2-расм,б) О-симон, яъни хомутсимон (1.2-расм,в) ва циркулсимон (1.2-расм,г) булиши мумкин.

Расм 1.2. Оёклар тузилиши

Тананинг буйин асосидан то елка бугимларигача булган кисми елка деб аталади. Елка нормал (1.3-расм,а), кенг (1.3-расм,б) ва тор (1.3-расм,в) шунингдек, киялик даражасига (1-2 расм) караб, нормал (1.4-расм,а) баланд (1.4-расм,б) хамда паст (1.4-расм ,в) булиши мумкин.





Расм 1.3. Тананинг буйин Расм 1.4. Тананинг елка
кисми баландлиги баландлиги турлари

Кориннинг хам асосий учта шакли мавжуд: текис, ичга тортилган ва думалок-дуппайиб чикиб турган корин. Кориннинг шакли жинсга, ёшга ва орик-семизликка боглик булади.


Орка ёки умуртка булимлари салгина буртиб чиккан (тулкинсимон), букчайган ва тугри булиши мумкин. Буйининг шакли хилма-хил: эркакларда мускуллар жуда рифожланганлиги сабабли буйиннинг кесими мураккаб, болаларда эса бирмунча думалок булади. Буйиннинг узун-кискалиги ёшга хамда елка киялигига боглик.
Гавдани (жуссани) белгилаб берувчи асосий морфологик белгилар умумий белгиларни, мутаносибликни, гавда тузилиши ва кад-коматини уз ичига олади.
Умумий белгилар деганда, тананинг узунлиги (одамнинг буйин, яъни буй), кукрак айланаси (параметри) хамда вазн (масса) каби энг йирик белгилар тушунилади. Гавданинг уртача узунлиги (уртача буй) угил чакалокларда 51,5 см булади. Эркакларнинг буйин 18-20 ёшда "маррага" етади; мамалакатимизда Эркакларнинг уртача буйин 35-50 ёшгача узгармайди, шу ёшдан утгач, хар беш йилда 0,5 см кискара боради, 55 ёшгача шу тарзда давом этади, кейинчалик хар беш йилда 0,7 см дан кискара бошлайди.
Кукракнинг антропометрик айланаси антропологияда жуда яхши урганилган, эркакларда бу размер оркада - курак суяклари остида, олдинда эса кукрак безлари учи атрофидаги пастки сегмент буйича улчаб аникланади. Ёш улгайган сари кукрак айланасининг улчами орта боради, каригандан кейингина бир оз камаяди.
Бир яшар гудакнинг кукрак айланаси 49 см га тенг. 25-26 ёшдаги йигитларда кукрак айланаси улчами "марра"сига етади ва узгармайди. Эркаклар 40 ёшларда жадал семира бошлайди, шу сабабдан кукрак айланани улчами ортади. Факат 60 ёшлардагина кукрак айланаси улчами камаяди, бунга организмнинг кариши билан боглик физиологик узгаришлар сабаб булади.
Тана пропорциялари ёшга ва жинсга караб узгаради. Ёшга боглик узгаришлар, биринчидан, тана барча кисмларининг ортишидан, иккинчидан, пропорциялар узгаришидан иборат булади. Масалан, катта ёшдаги кишининг калласи чакалокнинг калласидан икки баравар катта, буйин-уч баравар, куллар- турт баравар, оёклар - беш баравар ва буйин етти баравар узун булади. Бунда бошнинг айлана улчами атиги бир ярим баравар, кукрак айланаси улчами эса уч баравар ортик булади [10].
Жусса (тана тузилиши) муайян белгилар мажмуига боглик булиб, кишининг кадди-коматини ифодалайди. В.В. Бунак эркакларнинг гавда тузилиши, яъни жуссасини етти типга булинади, шулардан учтаси асосий хисобланади: кукракдор (кукси балан) тип; мускуллари ривожланган тип ва кориндор тип .



Download 10,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish