Mavzu: Dasturlash tillari faniga kirish. Ob’ektga yo‘naltirilgan dasturlash tillari



Download 2,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/64
Sana17.08.2021
Hajmi2,09 Mb.
#149509
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   64
Bog'liq
dasturlash delphi

Сатрий константа – апостроф билан чегараланган ихтиёрий 

(CR символидан ташқари) символлар кетма – кетлиги.  Сатрий 

константа бўш бўлиши, яъни бирор белгиси йўқ бўлиши мумкин. 

Сатрни # белгиси билан символларга  мос кодлари орқали тузиш 

мумкин, масалан қуйидаги сатр Symbol сўзига эквивалент: 

#83#121#109#98#11#108 

  

Cатрда апостроф билан чегараланган сўзлар ва # ва кодлар 



билан берилган символлар кетма – кетлиги бўлиши мумкин. Бундай 

усулда сатрга ихтийрий бошқарувчи символларни, жумладан CR 

(символ коди 13 га тенг) символини қўшиш мумкин, масалан: 

#7’Ошибка !’#13’Нажмите любую клавишу’#7 

 

Тўплам конструктори  тўртбурчак қавслар орасидаги тўплам 

элементлари рўйхатидир, масалан: 

[1,2,4..7,12] 

[blue, red] 

[ ] 

[true] 


Delphi да константаларни эълон қилишда аввал эълон қилинган 

константалардан, объект ва тип номларидан иборат ихтиёрий 

ифодадан фойдаланиш мумкин.   

 

Ифодалар 



Константалар, ўзгарувчилар ва функцияларга мурожаатлар 

дастурнинг бажарилувчи қисмининг асосий элементлари бўлиб 

топилади. Бу элементларнинг хар бирининг ўз қийматлари мавжуд 

бўлиб, улар бирор бир маълумот типига тегишли бўлади. Амаллар 

белгилари ва қавслар ёрдамида янги қийматлар ҳосил қилишнинг 

қоидаларини белгиловчи ифодаларни тузиш мумкин.   Хусусий ҳолда 

ифодалар битта элементдан, яъни битта константа, ўзгарувчи ёки 

функцияга мурожаатдан иборат бўлиши мумкин. Бундай ифода 

қийматининг типи, мос равишда ундаги элемент типи билан бир ҳил 

бўлади. Умумий ҳолда ифода бирнечта элементлардан ва амаллар 

белгиларидан таркиб топади,  қийматининг типии эса операндлар 

типлари ва уларга қўлланилувчи амалларга боғлиқ аниқланади.  

Ифодага мисоллар: 

У 

21 



(a+b)*c 

sin(t) 


a>2 

not Flag and (a=b)  

NIL 

[1, 3, .7] * set1 



 

Амаллар (операциялар) 

 

Delphi да қуйидаги амаллар аниқланган: 



  Унар амаллар (not, @); 

  Мультипликатив амаллар (*, /, div, mod, and, shl, shr); 

  Аддитив амаллар  (+, -, or, xor); 

  Муносабат белгилари (=, <>, <, >, <=, >=, in). 

Бу амалларнинг бажарилиш тартиби юқорида ёзилган тартибга 

мос келади, яъни аввал унар амаллар ва энг охирида муносабат 

амаллари бажарилади.  Бир хил тартибдаги амаллар албатта «чапдан 

ўнгга» бажарилиши шарт эмас, бажарилиш тартиби дастур кодини 

оптималлаш шартларига кўра компилятор томонидан 

белгиланади.Мантиқий ифодаларни ҳисоблашда бирхил тартибдаги 

амаллар албатта чапдан ўнгга қараб бажарилади, хамда Option 

мулоқата ойнасининг Compiler саҳифасидаги  Complete Boolean eval 

бандидаги байроқчанинг мавжудлигига кўра  бу амалларнинг 

хаммаси бажариши ёки етарли қисми гина  бажариши мумкин. Бу 

байроқча мавжуд ҳолида барча амаллар бажарилади, мавжуд бўлмаса 

бирҳил натижа берувчи зарурлари гина бажарилади.  




Турли типдаги операндалар устида амалларни қуллаш 

қоидалари қуйидаги жадвалда кўрсатилган: 

 

Опер


ациял

ар 


Амаллар 

Операнда типии 

Натижа типии 

not 


Инкор этиш 

Мантиқий  

Мантиқий 

not 


Инкор этиш 

Мантиқий 

Операнда типи 

Манзил (Адрес) 



Ихтиёрий 

Кўрсатгич 

Кўпайтма  



Ихтиёрий бутун 

Энг кичик 

бутун 



Кўпайтма 



Ихтиёрий ҳақиқий 

Extended 

Тўпламлар 



кесишмаси 

Тўплам 


Тўплам 

Бўлиш 



Ихтиёрий ҳақиқий 

Extended 

div 

Бутунга бўлиш 



Ихтиёрий бутун 

Энг кичик 

бутун 

mod 


Бўлинма қолдиғи 

Ихтиёрий бутун 

Энг кичик 

бутун 


and 

Мантиқий ВА 

Мантиқий  

Мантиқий 

and 

Мантиқий ВА 



Ихтиёрий бутун 

Энг кичик 

бутун 

shl 


Чапга суриш 

Ихтиёрий бутун 

Энг кичик 

бутун 


shr 

Ўнгга суриш 

Ихтиёрий бутун 

Энг кичик 

бутун 



Қўшиш 



Ихтиёрий бутун 

Энг кичик 

бутун 



Қўшиш 



Ихтиёрий ҳақиқий 

Extended 

Тўламлар 



бирикмаси 

Тўплам 


Тўплам 

Сатрларни 



бирлаштириш 

Сатрий 


Сатрий 

Айирма 



Ихтиёрий бутун 

Энг кичик 

бутун 



Айирма 



Ихтиёрий ҳақиқий 

Extended 

or 

Мантиқий ЁКИ 



Мантиқий  

Мантиқий 

or 

Мантиқий ЁКИ 



Ихтиёрий бутун 

Энг кичик 

бутун 



Тенг 



Ийтиёрий оддий ёки 

Мантиқий 




сатрий 

<> 

Тенг эмас 

Ийтиёрий оддий ёки 

сатрий 


Мантиқий 

Кичик 


Мантиқий  

Мантиқий 



<= 

Кичик ёки тенг 

Мантиқий  

Мантиқий 

Катта 


Мантиқий  

Мантиқий 

>= 

Катта ёки тенг 



Мантиқий  

Мантиқий 

  

@ унар операция ихтиёрий типдаги операндага қўлланилиши 



мумкин ва таркибида манзили (адреси) мавжуд бўлган Pointer типни 

ҳосил қилади. Агар @ операндаси процедура, функция ёки объект 

услубига қўлланилса, натижаси Ушбу процедурага (функцияга ёки 

услубга) кириш нуқтаси манзили (адреси) бўлади. Бу адресни 

ассемблерда тузилган қисм дастурларда ёки inline хизматчи сўзи 

билан берилувчи дастур фрагментларида ишлатилиши мумкин. 

Delphi да қуйидаги мантиқий амаллар аниқланган: 

  not → мантиқий ЭМАС; 

  and→ маетиқий ВА; 

  or → мантиқий ЁКИ; 

  xor → истисноли ЁКИ. 

Мантиқий амаллар бутун ва мантиқий типдаги операндаларга 

қўлланилади. Агар операндалар бутун сонлар бўлса, у ҳолда натижа 

хам бутун бўлади, уларнинг иккилик разрядлари қуйидаги жадвалда 

кўрсатиган қоидага асосан шаклланади: 

 

1-операнд  2-операнд 



not 

and 


or 

xor 


Нет 


Нет 


Нет 

Нет 


Нет 


Нет 


Нет 

Нет 


Нет 





Нет 





Нет 





Нет 





 

Delphi да мантиқийларга бутун сонлар учун одатда яна иккита 

сижитувчи операторлар кўлланилади: 

  i shl j →  i таркибидагиларни  j разрядга чапга силжитиш; бўш 

қолган кичик разрядлар ноллар билан тўлдирилади; 

   i shr j→i таркибидагиларни  j разрядга  унгга силжитиш; бўш 

қолган катта  разрядлар ноллар билан тўлдирилади. 

 

Бу амаллардаги i ва j  бутун типдаги ихтиёрий ифода. 




 

Мантиқий ифодалар устидаги мантиқий амаллар натижалари 

қуйидаги жадвалдаги қоидага биноан аниқланади: 

 

1-операнд  2-операнд 



not 

and 


or 

xor 


True 

Нет  


False 

Нет  


Нет  

Нет  


False 

Нет 


True 

Нет 


Нет 

Нет 


False 

False 


Нет  

False 


False 

False 


False 

True 


Нет 

False 


True 

True 


True 

False 


Нет  

False 


True 

True 


True 

True 


Нет 

True 


True 

False 


 

in  муносабат  амали  икки  операндаларга  қўлланилади.  Биринчи 

операнда  ихтиёрий  тартиб  типидаги  ифода  бўлиши,  иккинчи 

операнда  эса  ўша  типдаги  элементлардан  ёки  идентификатордан 

таркиб  топган  тўплам  бўлиши  лозим.  Агар  чап  операнд  тўпламга 

тегишли бўлса, натижа  True бўлади.

 

 

 




Download 2,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish