Мавзу бухгалтерия ҳисоби фанининг мукаддимаси


Таркиби ва жойланиши буйича корхона мулки



Download 1,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/85
Sana28.04.2022
Hajmi1,45 Mb.
#586959
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   85
Bog'liq
ЫЫЫЫЫЫЫЫЫЫ

2.2. Таркиби ва жойланиши буйича корхона мулки. 
Корхона активлари (бошқача қилиб айтганда мулки) турли хўжалик маблағларидан ташкил 
топган бўлиб, шулар асосида корхона ўз молия-хўжалик фаолиятини олиб боради ва назорат қилади. 
Корхона активлари иккига бўлинади узок муддатли ва жорий активлар. 
Хўжалик юритувчи субъект аниқ белгиланадиган операция циклидан фойдаланиб товарлар ва


хизматларни етказиб берса, у холда баланс ҳисоботидаги жорий ва узоқ муддатли активлар хамда 
мажбуриятларнинг алохида тасниф этилиши айланма маблағ сифатида доимо муомалада бўладиган соф 
активлар билан субъектнинг узоқ муддатли операцияларида фойдаланиладиган активлар ўртасидаги 
тафовутни фарқлаш йўли билан жуда фойдали ахборот бўлади. 
Активлар: 
-
Хўжалик юритувчи субъект операцион фаолиятининг бир қисми бўлса ва субъектнинг операция 
цикли меъёрида ўтаётган пайтда уни олиш ёки истеьмол қилиш кутилаётган бўлса; 
-
Асосан кайта такрорий сотиш мақсадида ёки қиска муддатда ушлаб турилган бўлса ва ундан 
ҳисобот вақтидан кейинги 12 ой мобайнида фойдаланиш кутилаётган бўлса, бундай холларда у жорий 
актив сифатида тасниф этилиши лозим. 
Бошқа барча активлар ножорий активлар (узок муддатли активлар) сифатида тасниф этилиши 
керак. 
Узок муддатли активлар. 
Субъект фаолиятида узоқ муддатли асосда фойдаланиладиган активлар, 
жумладан субъектнинг мулки, бинолари ва ускуналари, моддий активлари, тараккиёт ва гудвиллга 
харажатлари. Инвестициялаш мақсадида сақлаб турилган ва ҳисобот кунидан бошлаб 12 ой давомида 
сотилиши мумкин бўлмаган активлар бўлиб, уларга қуйидагилар киради: 
Асосий воситалар 
-
ишлаб чиқариш жараёнида бир йилдан ортиқ муддатда ишлатиладиган, хар бир 
донаси (комплекти) нинг нархи сотиб олиш пайтада энг кам ойлик иш хақининг эллик баробари ва ундан 
юқори бўлган, келгусида корхонага иқтисодий наф келтирадиган активлар киради. Ишлаб чиқариш 
жараёнида иштирок этиши баробарида уларга эскириш ҳисоблаб борилади. 
Асосий воситаларга ер, ерни ободонлаштириш, бино ва иншоотлар, асбоб ва ускуналар, ҳисоблаш 
техникаси, офис мебели, транспорт воситалари, ишчи ва махсулдор хайвонлар ва бошқалар киради. 

Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish