Автомобилнинг ўтағонлик хусусияти деб унинг қўшимча қурилмалар ёрдамисиз йўлсиз жойлардан ва оғир йўл шароитларида ҳаракатлана олиш қобилиятига айтилади. Ўтағонлиги бўйича автомобиллар шартли равишда 3 гуруҳга бўлинади: 1. 4х2, 6х2-оддий ўтағонликка эга автомобил; 2. 4х4, 6х6, 6х4 – ўтағонлиги оширилган автомобил; 3. 8х8 – махсус компоновкага эга – юқори ўтағонликка эга автомобиллар.
Автомобилни ўтағонлик тушунчаси ва кўрсаткичлари
Автомобилни оғир ёки йўл йўқ жойларда ҳаракатланишини ва тўсиқларни енга олишини кўрсатувчи белгиловчи эксплуатацион хусусият ўтағонлик деб аталади.
Автомобил тўлиқ ёки қисман ўтағонлигини йўқотиши мумкин.
Ўтағонликни тўлиқ йўқотиш –автомобилнинг ҳаракатлана олмаслиги
Ўтағонликни қисман йўқотиш –автомобил ҳаракати тезлигининг пасайиши ва ёнилғи сарфини кескин ошиши.
Автомобил ўтағонлиги мўлжалланган эксплуатация шароитига мос бўлиши керак.
Ўтағонлик бир қатор факторларга боғлиқ. Буларни асосийлари: таянч – тортиш хусусиятлари, автомобил геометрик параметрлари ва айрим агрегатларни конструктив хусусиятлари. Ўтағонликка ҳайдовчини малакаси ҳам таъсир этади.
Клиринс (h) – бу автомобилнинг энг қуйи нуқтаси билан йўл орасидаги масофа.
Олд ва орқа свес бурчаклари ва свес масофалари -
Бўйлама ўтувчанлик радиуси-
Ўтағонликнинг таянч ва тортиш кўрсаткичлари
Ўтағонликнинг таянч ва тортиш кўрсаткичлари бу – максимал тортиш кучи ва динамик омил, таянч-тишлашиш эса – илашиш оғирлиги, ғилдиракларнинг йўлга босими ва илашиш коэффициенти
Илашиш оғирлиги бу автомобилнинг етакчи ғилдиракларига тўғри келадиган оғирликдир. Барча ғилдираклари етакчи бўлган автомобил учун Gил/Ga =1,0, Dmax = 0,6…0,8.
Юмшоқ йўлларда автомобил ўтағонлигининг асосий кўрсаткичи бу ғилдиракнинг йўлга босимидир.
Ғилдиракларнинг тўсиқдан ўтиши
-Итарувчи куч -Тўсиқнинг реакцияси -Горизонтал реакция -Вертиакл реакция -Ғилдиракнинг тортиш кучи -Тортиш кучининг горизонтал ташкил этувчиси -Тортиш кучининг вертикал ташкил этувчиси
Ғилдиракнинг мувозанат шартидан
Ғилдиракка таъсир этувчи кучлар ўзаро қуйидагича боғлиқ
АОС учбурчагидан ни аниқлаймиз
Бундан
Юқоридаги формуладан кўриниб турибдики бўлганда чексиз катта бўлади. Етакланувчи ғилдираклар баландликдан ўта олмайди.
Етакчи ғилдиракларга лардан ташқари момент таъсир этади, натижада тортиш кучи юзага келади.
Тўсиқдан ўтаётган етакчи ғилдиракларга таъсир этаётган кучларни вертикал ва горизонтал ўқларга проекцияласак қуйидагига эга бўламиз
Қўшимча кучнинг юзага келиши ғилдиракка га тенг баландликдан ўтиш имконини беради, харакатга қаршилик кучи ташкил этувчиси ни камайишига олиб келади.