59-расм. Чаклин усулидаги интра- ва экстрамедулляр суяк пластикаси. а — суяк учларини тежамли тозалаш; б — интрамедулляр трансплантатдан пўстлокни олиш; в - экстрамедулляр трансплантат (пўстлоги билан); г - интрамедулляр транс-плантатнинг иликка ўрнатилиши; д — экстрамедулляр трансплантат тайёрланган жойига куйилган; е — пластика қилинган жой мушаклар билан беркитилган.
бўлакларини олиб ташлаш натижасида, айникса, ўқ отар куроллардан яраланганда ва остеомиелитда секвестрларни олиб ташлашда рўй беради. Бундай холларда рентгенограммада суяк тўкимасининг катга нуқсони кўриниб, бўлак учлари ўткирлашган бўлади.
Мушаклар синиқ бўлаклар атрофида склерозга учрайди ва чандиқли ўзгаради. Шунинг натижасида чекка бўғимлардаги ҳаракат қийин-лашади.
Бундай холларда даволаш жарроҳлик усулида бўлади. Агар жар-роҳлик муолажасининг зарурияти бўлмаса, унда ортопедик аппаратда юришга тўғри келади (ортезлар).
«Ликиллаган» сохта бўғимларда асосан икки турдаги жарроҳлик муолажаси қўлланилади: суяк пластикаси ва айланиб ўтадиган суяк пластикаси.
Суяк пластикасини кўпинча жарродлик муолажаси қилинадиган соҳадаги терини тайёрлангач қилинади. Бу тайёрлаш куйидагилардан иборат: чандиқли тери ва унинг чуқур қатлами кесиб ташланиб, итальянча усулда қон томирлари сақланган холда тери пластикаси бажарилади. Юмшоқ тўқималарни асосий жаррохҳлик муолажасига тайёрлаш (суяк пластикаси) одатда узоқ муддатни (9-12 ҳафта) талаб қилади.
Тери пластикасидан кейин, агар зарурат бўлса, «лиқиллаган» сохта бўғимда жаррохлик муолажаси ўтказилади: ўзгарган суяк бўлакла-рининг учлари тозаланади, фиброз тўқима олиб ташланади, суяк бўлаклари илигига калин, бакувват суяк трансплантатлари ўрнатилади, ён томонларига кўшимча бир-иккита суяк трансплантатлари кўйилади.
Катта болдир суягида нуқсон бўлса, унда Ган-Гентингтон опера-цияси бажарилади: кичик болдир суяги кўпинча ўрта қисмида кесилиб, катта болдир суяги юқори ва пастки бўлагига киритилади (60-расм).
60-расм. Ган-Гентингтон усулида катта болдир суяги нуқсонини тўлдириш.
Сохта бўғимни даво-лашда хатоликка йўл кў-йиш мумкин. Мураккаб регенерация жараёни бузил-ганда хар доим бир хил даволаш усулини ишлатиш мумкин эмас. Сохта бўғимда металл штифт билан ос-теосинтез қилиш, интра-медулляр остеосинтезни аллоген ёки ксено
суяк билан бажара туриб, экстра-медулляр суяк кўйилмаса, бу асоссиз ва хато операция хисобланади. Шунингдек экстрамедулляр суякни кў-йишдан олдин суяк бўлак-ларининг кортикал кавати тозаланмаса, бу ҳам хато хисобланади.
Сохта бўғим юзасида суяк бўлакларини асоссиз тўқимадан катта юзада ажратиш мумкин эмас,чунки суяк пўстлорини шикастлантириш унда кон айланишини бузади.
Суякнинг битиши учун асосий шартлардан бири — бу узоқ, муддатга суяк бўлакларини ички ва ташки тахгакачлаш хисобланади. Бу қоидани бузиш яна сохта бўғим қайталанишига олиб келиб, бунда қайта жаррохлик муолажасини ўтказишга тўғри келади. «Ёпик» сохта бў-гимларда жаррохлик муолажаларининг 85-90%и ижобий натижалар беради. Очиқ синиш ва, айникса, ўк отар куролдан яраланишда сохта бўғим хосил бўлса, фақат 65-70% беморларда жаррохлик муолажаси ижобий натижа беради.
Do'stlaringiz bilan baham: |