Машиналар ишончлиги ва техник сервис. Machine reliability and maintenance


Вертикал (тик) ва горизантал (ѐтиқ) шпинделли пахта териш



Download 12,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet146/305
Sana25.02.2022
Hajmi12,49 Mb.
#276516
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   305
Bog'liq
Машиналар ишончлиги ва техник сервис

Вертикал (тик) ва горизантал (ѐтиқ) шпинделли пахта териш 
машиналарининг энг кѝп ейиладиган деталларидан бири-бу шипинделлар 
ҳисобланади. 


17-расм. Вертикал ва горизонтал шпинделларнинг асосий 
параметрлари: 
а-тишнинг пахта толаларига «санчилиш» шароити; б-занглаш натижасида 
шпиндел сиртларида маҳаллий ғадир–будирликларнинг ҳосил бѝлиши; в-тишнинг 
сиғимлик даражасининг ейилиш сабабли ѝзгариши; г, д-маҳаллий ва «Кейс-2022» русумли 
пахта териш машиналаридаги шпинделларнинг ейилиш жойлари; 1-тишларнинг 
ѝтмаслашуви; 2-ташқи юзаларида маҳаллий занглаш ва ейилишлар; 3-ички диаметрда 
деворларининг ейилиши. 
Академек. В. М. Сабликовнинг таъкидлашича, пахта толаларига 
мувафаққиятли «санчилиш» учун шипендел тишлари етарли даражада ѝткир 
бѝлиши лозим, чунки
толанинг диаметри 510 мкм-га тенг (17,а-расм). Тик ва 
ѐтиқ шпинделлар тишларнинг уч қисмидаги текис жойи, одатда =50...200 
мкм, баъзан эса 300 мкм га тенг, яъни толанинг диаметридан 6...20, ҳатто 30 
маротаба каттадир. 
Тишлар пахта толаларига мустаҳкам “санчилиш” учун унинг тезлиги 
(
A
) биссектриса текислигига яқин ѐтиши билан бирга (17,б-расм), =90-
(бу ерда - ишқаланиш бурчаги) бурчагидан кѝп бѝлмаслиги шарт. Лекин 
пахта териш жараѐнида занглаш ва ейилиш натижасида ва ѝлчамлари 
ѝзгаради, тишнинг пахта толаларини ечиб олиш қобилияти ѐмонлашади. 
Тиш ейилган сари АДЕ учбурчаги билан аниқланадиган унинг 
“сиғимлик” даражаси СДЕ учбурчак юзасигача камайиб кетади (у АВС 
учбурчаги билан аниқланади). 
18-расмда тик ва таркибли шпинделларнинг кирланиш даражалари 
кѝрсатилган. 


 
18-расм. Тик ва таркиби шпинделларнинг кирланиш даражаси. 
19-расм. Ётиқ шпилдел ишчи юзасининг ейилиш эпюраси. 
 
Чегаравий ейилган ѐки қисман синган ѐтиқ шпилделлар уч хилда 
тикланиши мумкин: А-таъмирлаш ѝлчамига келтириб тиклаш; Б-аэрозол 
муҳитда эритиб қоплаш; В-қѝшимча учлик қѝйиб тиклаш; Г-полимер 
ашѐлари ѐрдамида тиклаш. 
Ейилган тик шпинделлар ҳам чархлашдан сѝнг хромлаш билан 
тикланади.Айланаси бѝйлаб 2 тиши синган, қатор 6 та тиши синган тик 
шпинделлар ва 40-50% занглаган шпинделлар чиқитга чиқарилади. 
Терим машиналаридан бошқа деталлар ҳам юқорида кѝрсатилган 
усуллар билан тикланишлари мумкин. 

Download 12,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   305




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish