Машиналар ишончлиги ва техник сервис. Machine reliability and maintenance



Download 12,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/305
Sana25.02.2022
Hajmi12,49 Mb.
#276516
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   305
Bog'liq
Машиналар ишончлиги ва техник сервис

Технологик кирлар - детални куйишда ишлатилган тупрок колдиклари, 
куйиндилар, ишкалаш ва етилтиришда ишлатилган пасталар, чанг, киринди 
ва мой йулларида колган каттик жилвир заррачалар ѐки детал сиртига 
ѐпишган жилвирлардан иборат. Жилвир заррачалар, айникса, алюминийдан 
ишланган деталларда учрайди. Бундай кирлар чала тозаланса, детал ишкалаб 
мослаш даврида тез ейилади, шунингдек сиртларда тирналган жойлар пайдо 
булади. 
Каттик технологик кирлар (микрокукун, шлак, киринди) сирт билан 
кимѐвий боглик булмайди, балки мой пардасига аралашган булиб, у билан 
бирга кетади. Мой ѝтадиган йулларда колган кириндилар ва детал сиртига 
ѐпишган жилвирлар мой катлами билан чикиб кетолмайди, уларни кетказиш 
учун суюкликни катта босим билан турли пуркаш ѐки узок вакт кавитатсион 
(ултратовушли) таъсир этиш керак. Ишкалаб мослашда ишлатилган 
пасталарни кетказишда улардаги богловчи моддалар ва жилвирларни хам бир 
йула кетказиш тадбирларини куриш керак. Куйиндилар механик, кимѐвий 
усуллар ѐрдамида ѐки хар иккаласини аралаш куллаб тозаланади. Детал 


сиртида технологик жараѐнларни бажаришга, яъни ярокли-яроксизга 
ажратиш, тиклаш ва йигишга халакит бермайдиган микдорда кир колган 
булса, бундай сирт тоза дейилади. Одатда колдик кирлар микдори билан 
фаркланадиган уч даража тозалаш: макротозалаш, микротозалаш ва фаол 
тозалаш булади. 
Макротозалаш - деталнинг асосий сиртидаги, ярокли-яроксизга 
ажратишга ва механик ишлов беришга халакит берадиган кирларни кетказиш 
жараѐнидир. Бунда детал сирти узининг гадир-будирлик даражасигача 
тозаланади. 
Микротозалаш - сиртнинг микронотекисликларидаги кирни кетказиш. 
Микротозалаш деталларга сунгги ишлов беришда ва йигишдан олдин мухим 
ахамиятга эга, чунки кушилма (жуфт ишлайдиган сиртлар)нинг иш муддати 
эришилган тозалик даражасига боглик булади. 
Фаол тозалаш - металл сиртни фаол холатга келгунга кадар кислота 
билан дорилашдан иборат. Деталларни тиклашда тозалашнинг бу тури 
мустакил ахамиятга эга эмас, балки детални тикловчи копламани галваник 
усулда коплаш олдидан бажариладиган тайѐргарлик (ѐрдамчи) ишидир. 
Тозалаш даражасига караб сиртларнинг колдик кирларини назорат 
килишнинг турли усуллари кулланилади. Сиртлар макроскопик тозаланганда 
вазний, артиш ва люминессент усуллари, микроскопик хамда фаол тозалашда 
люминессент ва сув билан хуллаш усуллари кулланилади. Тозалаш сифати 
баъзи холларда махсус эталонлар буйича куз билан куриб назорат килинади. 

Download 12,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   305




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish