Машина деталлари бўлими бўйича курс лойихалаш ишини бажариш намунаси


Шпонкали бирикмаларни мустаҳкамликка ҳисоблаш



Download 4,21 Mb.
bet15/19
Sana08.03.2022
Hajmi4,21 Mb.
#486484
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19
Bog'liq
КУРС ЛОЙ ЦИЛИНДРСИМОН

2.7. Шпонкали бирикмаларни мустаҳкамликка ҳисоблаш

Редукторда қўлланиш учун мўлжалланган шпонкали бирикмалар ГОСТ 23360-78 бўйича четлари думалоқ, призма кўринишидаги шпонкаларни қабул қиламиз(илова 4). Шпонка материали – пўлат 45, яхшиланган. Эзилишдаги кучланиш бўйича мустаҳкамликка текширамиз([1], (8.22) формулага асосан):



бу ерда: [бЭз]=100 120 МПа – гупчак пўлатдан тайёрланган бўлса, чўяндан тайёрланган бўлса [бЭз]=50 70 МПа.
Етакловчи вал.
dв1=32 мм, шпонка , t1=5, l=65 мм, бўлади (илова 5).

Шкив материали Пўлат 20.
Етакланувчи вал.
1) Ўрнатиладиган ярим муфта МУВП (С420) учун: dв2=45 мм; шпонка , t1=5,5, l=100 мм, бўлади (илова 5).

2) Тишли ғилдирак ўрнатиш учун dкг=55 мм, шпонка t1=6мм, l=50 мм, (материал пўлат 45) (илова 5).
.
Демак, мустаҳкамлик шарти бажарилди.


2.8. Валларнинг аниқлаштирилган ҳисоби

а) Етакловчи вал: материали пўлат 45, яхшиланган, бв=730 МПа (3- жадвал) загатовка диаметри 90 120 мм гача (бизнинг хол учун da1=96,43 мм). Симметрик тарзда эгилишда чидамлилик чегараси:



А – А кесим бўйича (5 – расм) вал диаметри d=32 мм – етакловчи валнинг чиқиш учини диаметри.
Валда жойлашган шпонка ариқчасини борлиги қўшимча кучланишни йиғилишига сабаб бўлади.
([1], 8.5-жадвал, (165 – бет)) бўйича, нормал кучланишлар йиғилишининг эффектив коэффициенти kб=1,76, уринма кучланишлар йиғилишининг эффектив коэффициенти . ([1], 8.8-жадвал, 166-бет) ўлчамлар (масштаб) фактори ; ([1], 164 ва 166-бетлар) келтирилган маълумотларга асосан мос равишда коэффициентлар га тенг.
А – А кесимдаги эгувчи момент:
МА-А=FB =1704 =71568 H =71,57 H мм.
Кесимни умумий қаршилик моменти ([1], 8.5-жадвал, 165-бет).
мм3.
Эгилишдаги нормал кучланиш амплитудаси:

А – А кесимни буралишга қаршилик моменти ([1], 8.5-жадвал, 165 – бет):

Уринма кучланиш амплитудаси ва циклнинг ўртача кучланиши:

Нормал кучланиш бўйича мустаҳкамлик коэффициенти ([1], (8.18)-формула, 162 – бет):

бу ерда: β – детал сиртини тозалигини ҳисобга олувчи коэффициент ([1], 162-бет) Ra=2,5 мкм бўлганда β=0,9 га тенг.
бу ерда: Ra – амплитуда цикли Ra= 0,32 2,5 мкм.
- нормал кучланишнинг циклдаги ўртача қиймати (ўқ бўйича юклама бўлмаса бўлади).
Уринма кучланиш бўйича мустаҳкамлик зонаси коэффициенти ([1], (8.19)-формула, 164 – бет):

А – А кесим учун умумий мустахкамлик захираси коэффициенти ([1], (8.17) формула, 162 – бет) асосида:

Б – Б кесим бўйича (5 – расм). Кучланишни йиғилиши подшипникни валга таранг жойлаштириш ҳисобидан ҳосил бўлади.
d=40 мм бўлганда ([1], 8.7-жадвал, 166 – бет).
; ;
Кесимдаги эгувчи момент:
МБ-Б=FB
Ўқ бўйлаб йўналган қаршилик моменти:

Нормал кучланишлар амплитудаси:

Нормал кучланишлар бўйича мустаҳкамлик заҳираси коэффициенти:

бу ерда: ; Ra=0,32 мкм бўлганда ([1], 162 – бет).
Кесимни поляр қаршилик моменти:

Уринма кучланишнинг амплитудаси ва циклни ўртача кучланиши:

Уринма кучланиш бўйича мустахкамлик коэффициенти:

Б – Б кесимнинг умумий мустаҳкамлик коэффициенти:

В – В кесим учун ҳисобни (5-расм), худди Б – Б кесим учун бажарилгандек амалга оширамиз. В – В кесимдаги мм га тенг. Буровчи момент эса, Б – Б кесимдагидан кичик.

Download 4,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish