Маъруза. Ҳаво ва тупроқнинг ҳарорат режими



Download 167,5 Kb.
bet7/7
Sana06.06.2023
Hajmi167,5 Kb.
#949170
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Агро 6 Хаво ва тупрокнинг харорат режими

2.2 - жадвал
Ғўза турли навларининг ривожланиш даврлари бўйича
самарали ҳароратлар йиғиндиси.



Ғўза нави

Даврлар бўйича самарали ҳароратлар йиғиндиси

Экиш-гуллаш

Шоналаш-гуллаш

Гуллаш –
1 кўсакларнинг очилиши

Экиш –
1 кўсакларнинг очилиши

С-4727

970

480

760

1730

Тошкент гуруҳи

1000

500

850

1850

АН Баяут-2

1010

430

740

1750

Бухоро-6

1050

430

890

2040

С-6030, С-6037

1030

550

1000

2030

С-6524

970

450

865

1865

Термиз-14,16

1060

530

1060

2120

Шундай қилиб, ўртача суткалик ҳаво ҳароратнинг 5°С, 10°С лардан турғун ўтиши қишлоқ хўжалик экинларининг фаол вегетацияси бошланишининг асосий шартларидан биридир. Бунда, албатта, ўсимликка зарур бошқа омиллар, масалан тупроқ намлиги етарли бўлиши керак.


Шундай қилиб, ҳаво ҳарорати кўпчилик физиологик жараёнларда муҳим омил бўлиб, экинларнинг ривожланиши суръатига жиддий таъсир қилади. Бундан ташқари, ўсимлик ривожланиши фазаларининг бошланиши ва давомийлиги ҳам ҳаво ҳароратига боғлиқ.


Назорат саволлари
1. Тупроқнинг исиш ва совиш жараёнларини баён қилинг.
2. Тупроқнинг иссиқлик баланс тенгламасини ёзинг ва унинг ташкил этувчиларини тушунтиринг.
3. Тупроқнинг солиштирма ва ҳажмий иссиқлик сиғимларининг таърифларини айтинг ва ўлчов бирликларини изоҳланг. Тупроқнинг ҳажмий иссиқлик сиғими нималарга боғлиқ?
4. Тупроқнинг иссиқлик ўтказувчанлиги деб нимага айтилади? Иссиқлик ўтказувчанлик коэффициентини СИ тизимида қандай бирликда ўлчанади?
5. Тупроқнинг ҳарорат ўтказувчанлиги тупроқнинг қандай хоссасини тавсифлайди?
6. Нима учун тупроқ намлиги ошган сари иссиқлик ўтказувчанлиги ҳам орта боради?
7. Қор қопламининг иссиқлик ўтказувчанлигини тавсифланг. Нима учун янги ёққан қорнинг иссиқлик ўтказувчанлиги узоқ ётиб қолган қорникидан кичик?
8. Тупроқ юзаси ҳароратининг суткалик ўзгариши қандай омилларга боғлиқ?
9. Тупроқ юзаси ҳароратининг суткалик ўзгариш амплитудаси деб нимага айтилади ва у қандай омилларга боғлиқ?
10. Тупроқ юзаси ҳароратининг йиллик ўзгариш амплитудаси географик кенглик ўзгаришига қандай боғланган?
11. Тупроқнинг пастки қатламларига иссиқликнинг кўчиш қонунларини тушунтиринг.
12. Йилнинг турли даврларида тупроқ қатламида чуқурлик ошган сари ҳарорат қандай ўзгаради?
13. Ўсимликлар ва қор қоплами тупроқ ҳароратига қандай таъсир кўрсатади?
14. Тупроқ ҳароратининг уруғлар униб чиқишига ва ниҳолларнинг ўсишига таъсирини баён қилинг.
15. Ёз даврида кундузи тупроқ юзаси ва сув ҳавзалари бир хил исийдими ёки бир – биридан фарқланадими? Бу фарқларнинг ҳосил бўлиш сабабини тушунтиринг.
16. Ўзбекистон иқлими шароитида тупроқ ҳароратини мақбулаштиришнинг қандай усуллари қўлланилади?
Хорижий ва маҳаллий адабиётлар
1. Чирков Ю.И. Агрометеорология – Л.: Гидрометеоиздат, 1979. - 320 б.
2. Полевой А.П. Қишлоқ хўжалиги экинларининг маҳсулдорлигини аниқлаш назарияси. – Л.: Гидрометеоиздат, 1983 й.- 175 б.
3. Уланова Е.С. Агрометеорологияда статистик таҳлил усуллари. – Л.: Гидрометеоиздат, 1968 й. - 198 б.
4. Абдуллаев А.К., Арғинбов Ҳ.А., Абдуллаев Ҳ.У. Агрометеорология // Талабалар учун ўқув қўлланма. Тошкент, 2006. – 440 б.
5. Abdullayev A.Q., Arg‘inboyev H.A., Abdullayev H.U. Agrometeorologiya. / Talabalar uchun o‘quv adabiyoti.- Toshkent, 2008. – 397 b.
Download 167,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish