Маъруза-4 Муҳандислик ижодкорлиги ахборот рухий инфратузилмаси Режа: Муҳандислик билимларнинг тизимлари


Ақлий хужум усули. Жамоавий бўлиб, амалий дарслар давомида ўрганилади



Download 480,86 Kb.
bet3/3
Sana28.06.2022
Hajmi480,86 Kb.
#716750
1   2   3
Bog'liq
4-Маъруза t

Ақлий хужум усули. Жамоавий бўлиб, амалий дарслар давомида ўрганилади.

  • Синектика усули ақлий хужумнинг кўринишларидан бўлиб қатнашувчилар (тайёрловчилар) гурухи хар хил тушунчалардаги мутахасислардан иборат бўлган ўхшашликлар ва йўллардан фойдаланувчилардан ташкил топади. Синетика сўзи грек тилидан олинган бўлиб, “хар хил буюмларни бир бири ўрнида алмаштириш деб тушунилади”.
  • Назорат саволлари гурухи аниқлик киритувчи саволлар тизимига асосланиб, олинган жавоблар берилган топшириқни бажаришга (жавоб беришга) олиб келади. Ақлий хужум усули ижодкори Осборн бундай саволлар тартибини белгилаб берган. Бу рўйхатда 9 та хил гурух саволлари: техник обьектда нимани қисқартириш мумкин, кўпайтириш, зичлаштириш, эзиш, сиқиш, калта қилиш, сийраклаштириш, ажратиш, майдалаб ташлаш ва бошқалар.

Хар бир савол гуруҳи остида савол туради.

  • Қатор бошқа саволлар тизими ишланган бўлиб, ўзининг тажрибаларидан келиб чиққан холда шу йўналишдаги масалаларни ечишда етарли кучли ечимларга эгадирлар. Ижодий мухандиснинг ўзи саволлар тизимини ишлаб чиқиши, ўз йўналишидаги жараёнга сезиларли ёрдам бериши мумкин.
  • Фаол объектлар усули. Масалани маромига етган объект бўйича бехосдан танланган ечим белгилари кесимида асосланган худди шу ечим объектнинг юзасида ётмайди.

Р. Коллер конструкциялаш усули. Ўзаро алоқалар элементларнинг таркибини ва функциялари ташкил топишига диққат қаратилган мураккаб бўлмаган функция комбиницияларини хақиқий хажми тўлиқ кўринишини таклиф этилади.

  • Р. Коллер конструкциялаш усули. Ўзаро алоқалар элементларнинг таркибини ва функциялари ташкил топишига диққат қаратилган мураккаб бўлмаган функция комбиницияларини хақиқий хажми тўлиқ кўринишини таклиф этилади.
  • Морфологик тахлил усули. Қонуният асосида техник объектни тузилиши унинг ҳамма керакли вариантлар бўйича тизимланган тадқиқотларни ўтказиш ва аниқлаш усулидир. Усулни яратувчи таниқли швейцар астрономи Ф. Цвики 1942 йили ишлаб чиққан, морфологик тадқиқот яратилаётган объектни бир бутун тизим холда ўрганиш билан техник вазифаларни тўплаган.

Download 480,86 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish