Маъруза № тоғ жинсини қазиб олишга тайёрлаш усуллари. Механик усулда қазиб олишга тайёрлаш


Расм. Юмшатгични қўллаган ҳолда қазиш ишларини олиб бориш схемаси



Download 272,2 Kb.
bet3/3
Sana22.02.2022
Hajmi272,2 Kb.
#94075
1   2   3
8.2. Расм. Юмшатгични қўллаган ҳолда қазиш ишларини олиб бориш схемаси.
а – поғонани қия қатлам билан қазиб олиш; б – поғонани қия қатлам билан қазиб олиш (нормал қияликдаги поғоналарда); в - поғонани қия қатлам билан қазиб олиш (юқори қияликдаги поғоналарда); 1 - экскаватор; 2 – бульдозер; 3 - юклагич

Механик юмшатгичнинг самарадорлиги массивнинг ёриқлилигига боғлиқдир. Массив катта ёриқларга эга бўлганда, юмшатгичнинг самарадорлиги ошади. Асосий ёриқ йўналишига кўндаланг равишда юмшатилганда самарадорлик янада юқори бўлади.



а б
8.3. Расм. Монолит (а) ва ёриқ (б) тоғ жинсларида юмшатгичнинг параллел ўтишдага бороздо қирқими.

Массивни юмшатиш юмшатгичнинг параллел узун юриши орқали амалга оширилади. Узун юришлар орасидаги масофа белгиланган бўлаклик ва юмшатишнинг самарадор чуқурлигини таъминлаш шарти бўйича ҳисобланади. Бунда юмшатишнинг самарадор чуқурлиги, тишнинг ботиш чуқурлигидан кам бўлади. Чуқурлигини ошириш ва кон массасининг бўлаклигини таъминлаш мақсадида қўшимча кесишган юришлар қўлланилади.


Ўта зич тоғ жинсларида юмшатгичнинг меҳнат унумдорлиги- юмшатиладиган участка узунлиги 100-300 м бўлганда 1000-1500 м3/соатгача етиши мумкин.
Юмшатиладиган учаска узунлиги 100-300м гача бўлиши мумкин. Юмшатилган тоғ жинслари бульдозерлар билан штабелланади(тўпланади). Тўпланган тоғ жинслари юкловчи машиналар ёки экскаваторлар билан транспорт воситаларига юкланади.
Назорат саволлари:

  1. Тоғ жинсларини қазиб олишга тайёрлашнинг қандай усуллари мавжуд?

  2. Музлашдан ҳимоя қилиш ва музлаган тоғ жинсини эритиш жараёнини изоҳлаб беринг..

  3. Механик услуда қазиб олишга тайёрлаш жараёнида қўлланиладиган жиҳозлар ва уларнинг ишлаш принципи тўғрисида тушунча беринг.

Адабиётлар рўйхати:

  1. В.С. Хохряков. Открытая разработка месторождений полезных ископаемых. М. «Недра». -1991 г.

  2. Справочник. Открытая разработка месторождений полезных ископаемых. М. «Горное бюро». 1994.

Download 272,2 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish