Маъруза – Алгоритмлаш асослари Режа



Download 482,51 Kb.
bet4/7
Sana23.02.2022
Hajmi482,51 Kb.
#135581
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
2 5442904735872975735

4. Чизиқли алгоритмлар


Ҳар қандай мураккаб алгоритмни ҳам учта асосий структура ёрдамида тасвирлаш мумкин. Булар кетма-кетлик, айри ва такрорлаш структураларидир. Бу структуралар асосида чизиқли, тармоқланувчи ва такрорланувчи ҳисоблаш жараёнларининг алгоритмларини тузиш мумкин. Умуман олганда алгоритмларни шартли равишда қуйидаги турларга ажратиш мумкин:



  • чизиқли алгоритмлар,

  • тармоқланувчи алгоритмлар,

  • такрорланувчи ёки циклик алгоритмлар,

  • ичма-ич жойлашган циклик алгоритмлар,

  • рекуррент алгоритмлар,

  • такрорланишлар сони олдиндан ноъмалум алгоритмлар,

  • кетма-кет яқинлашувчи алгоритмлар.

Фақат кетма-кет бажариладиган амаллардан ташкил топган алгоритмларга-чизиқли алгоритмлар дейилади. Бундай алгоритмни ифодалаш учун кетма-кетлик структураси ишлатилади. Структурада бажариладиган амал мос келувчи шакл билан кўрсатилади. Чизиқли алгоритмларнинг блок - схемасини умумий структурасини қуйидаги кўринишда ифодалаш мумкин.



1-мисол. Учбурчак томонларининг узунлиги билан берилган. Учбурчакка ички ва ташқи чизилган айланалар радиуслари ва узунликлари ҳисоблансин.
Ички чизилган айлана радиуси r = 2S/(a+b+c) ташқи чизилган айлананинг радиуси R = формулалар орқали ҳисобланади. Бу ерда S учбурчакнинг юзи, a, b, c-учбурчак томонларининг узунликлари.
Блок-схемани тузамиз.

Мустақил бажариш учун топшириқлар:

  1. Ҳақиқий а қиймат берилган. Учта кўпайтириш амали ёрдамида а8 ҳисоблансин.

  2. Берилган х учун қуйидаги ифоданинг қиймати ҳисоблансин. А|x-2|(х2  -2)

  3. Берилган икки (х1,у1) ва (х2,у2) нуқталар орасидаги масофа аниқлансин.



5. Тармоқланувчи алгоритмлар


Агар ҳисоблаш жараёни бирор бир берилган шартнинг бажарилишига қараб турли тармоқлар бўйича давом эттирилса ва ҳисоблаш жараёнида ҳар бир тармоқ фақат бир марта бажарилса, бундай ҳисоблаш жараёнларига тармоқланувчи алгоритмлар дейилади. Тармоқланувчи алгоритмлар учун айри структураси ишлатилади. Тармоқланувчи структураси берилган шартнинг бажарилишига қараб кўрсатилган тармоқдан фақат биттасининг бажарилишини таъминлайди.





Берилган шарт ромб орқали ифодаланади, р-берилган шарт. Агар шарт бажарилса, "ҳа" тармоқ бўйича а амал, шарт бажарилмаса "йўқ" тармоқ бўйича b амал бажарилади.


Т

армоқланувчи алгоритмга типик мисол сифатида қуйидаги содда мисолни қарайлик.

1- Мисол.



Берилган х нинг қийтматига боғлик ҳолда, агар у мусбат бўлса «ҳа» тармоқ бўйича у=х2 функциянинг қиймати, акс ҳолда у-х2 функциянинг қиймати ҳисобланади.

Download 482,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish