Марказий Осиё жаҳон цивилизациясининг ажралмас қисми


Жойтун маданияти илк деҳқончилик



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/15
Sana03.05.2023
Hajmi0,52 Mb.
#934318
TuriРеферат
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15
Bog'liq
markaziy-osiyo-jahon-sivilizatsiyasining-ajralmas-qismi-

Жойтун маданияти илк деҳқончилик 
билан шуғулланган қабилалар
ѐдгорлиги бўлиб, у Туркманистондан топилган. Бу маданият мил. авв. VI
минг йилликлар охири V минг йилликлар бошларига оид бўлиб, унга Бами, 
Тўғолоқтепа, Мунчоқлитепа, Чўпонтепа, Жойтун, Найзатепа каби бир қатор 
ибтидоий деҳқонларнинг манзилгоҳлари киради. Манзилгоҳлардан гуваладан 
қурилган уйлар, ҳайвон ва одам ҳайкалчалари, мунчоқ, шахмат доналари топилган. 
Чўпонтепа қишлоғидан бир неча қабрлар топиб ўрганилган. Қабрлардан ғужанак 


11 
ҳолда ѐн томонига ѐтқизилган ва устига қизил охра сепилган одамларнинг 
суяклари топилган. Бу қабрлар неолитнинг энг сўнгги босқичига тегишлидир. 
Ҳисор маданияти
тоғли минтақаларда яшаб, асосан ҳайвон овчилиги билан 
шуғуллаган қабилалар маданиятидир. У Тожикистоннинг тоғли минтақаларида кенг 
тарқалган. Уларнинг излари 300 дан ортиқ жойдан топилган.
Калтаминор маданияти 
Қорақалпоғистон худудидан топилган. 
Калтаминор маданияти уч босқичда ривожланган: – Дарѐлисой (мил.авв. YI–IY 
минг йилликларга оид), Жонбос (мил.авв. IY–III минг йилликларга оид) ва 
Саксовул (мил.авв. III минг йиллик охири –II минг йиллик бошларига оид). 
Калтаминор маданиятини яратган қабилалар, асосан овчилик, балиқчилик билан 
шуғулланиб, кейинги босқичларида чорвачилик хўжалигини ривожлантирганлар. 
Чайла, ертўла, ярим ертўлаларда яшаганлар.
Сазағон маданияти 
Самарқанддан 30 км жануби–ғарбдан топилган. Сазағон 
маконлари кўплаб тош қуроллари ва ҳайвон суяклари топилган. Сазағон маданияти 
ахолиси тоғли ҳудудларда яшаб, асосан овчилик билан шуғулланганлар.
Неолитдан кейинги давр
энеолит
деб аталади. У лотинча ―acneus‖-мис ва 
юнонча ―литос‖-тош сўзларидан олинган бўлиб, мис—тош даври деган маънони
англатади. Энеолит мил. авв. IV—III минг йилликларни ўз ичига олади. Бу 
даврда Марказий Осиѐнинг шимолий, марказий худуларида неолит даври
жамоалари яшаган.
Одамлар дастлаб мисни тошнинг бир тури деб, совуқ ҳолда ишлов
берганлар. Мил. авв. IV минг йилликлардагина унинг оловда эриш хусусияти
кашф этилган. Мис қуроллари меҳнат унумдорлигини оширган, лекин мис 
табиатда кам учраганлиги, таннархи қиммат бўлганлиги сабабли, у тош
қуролларни сиқиб чиқара олмаган. Шунингдек, унинг бошқа металларга нисбатан 
юмшоқлиги ва эгилувчанлик хусусияти, улардан ҳамма худудларда бир хил 
фойдаланишга имкон бермаган.
Энеолитнинг илк босқичларида ахоли бир хонали уйлардан иборат
қишлоқларда истиқомат қилганлар. Ўрта босқичида эса қишлоқларнинг
марказий қисми мудофаа девори билан ўралиб, кўп хонали уйлар қурилган.


12 
Уларнинг орасида доира шаклидаги уйлар- ибодатхоналар бўлиб, улар бу ерда 
оловга сиғинишган. Энеолитнинг сўнгги босқичида қишлоқлар ҳудуди
кенгаяди ва кўп хонали уйларнинг сони ошади. Тор кўчалар шаклланиб, улар
қишлоқнинг марказидаги майдон билан боғланган.

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish