Мантиқ илмининг предмети ва аҳамияти. Мантиқ фани ривожланишининг асосий босқичлари. Мантиқ илми ва тил. Формал мантиқнинг асосий қонунлари (тамойиллари). Тафаккурнинг универсал мантиқий шакллари ва усуллари. Тушунча



Download 159,96 Kb.
bet2/10
Sana23.02.2022
Hajmi159,96 Kb.
#126824
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
10-Мантиқ илмининг предмети ва аҳамияти. (1)

Фаробий мантиқни фалсафанинг таркибий қисми деб ҳисоблаганда, ўз мақоласига бундай ном қўймаган бўларди, мантиқ илмини фалсафадан сўнг ўрганиш керак деган бўларди. Буюк донишмандлардан Ибн Сино ҳам шундай фикрда бўлган. Мутафаккирнинг қайси бир асарини олиб қарамайлик, унда мантиқ масалалари метафизика (фалсафа)дан аввал баён қилинган. У ҳам Фаробий каби фалсафий масалаларни ўрганиш учун инсон аввало мулоҳазаларнинг чин ёки хато бўлиш шартларини, яъни мантиқнинг қонун-қоидаларини билиши керак деган қатъий фикрда бўлган.

Мантиқ – (грек. logos – сўз, фикр, нутқ, ақл) тафаккур қонунлари ва шакллари ҳақидаги фан. Мантиқ (логика) энг қадимги фанлардан бири бўлиб, унинг асосчиси юнон файласуфи Аристотелдир. logos атамаси грек тилида «фикр», «сўз», «ақл», «қонуният» каби маъноларни ифодалайди. “Мантиқ” атамаси логика терминига эквивалент хисобланади. Мантиқ (логика) атамаси қуйидаги маъноларда қўлланади: биринчидан, объектив олам қонуниятларини ифодалашда (Мас. “объектив мантиқ”, “нарсалар мантиғи” каби ибораларда); иккинчидан, ҳар бир инсоннинг ўзига хос тафаккурлаш усулини, фикрлар ўртасидаги алоқадорликни англатишда (Мас. “субъектив мантиқ” иборасида) ва учинчидан, тафаккур шакллари ва қонунларини ўрганувчи фан маъносида.

Мантиқ – (грек. logos – сўз, фикр, нутқ, ақл) тафаккур қонунлари ва шакллари ҳақидаги фан. Мантиқ (логика) энг қадимги фанлардан бири бўлиб, унинг асосчиси юнон файласуфи Аристотелдир. logos атамаси грек тилида «фикр», «сўз», «ақл», «қонуният» каби маъноларни ифодалайди. “Мантиқ” атамаси логика терминига эквивалент хисобланади. Мантиқ (логика) атамаси қуйидаги маъноларда қўлланади: биринчидан, объектив олам қонуниятларини ифодалашда (Мас. “объектив мантиқ”, “нарсалар мантиғи” каби ибораларда); иккинчидан, ҳар бир инсоннинг ўзига хос тафаккурлаш усулини, фикрлар ўртасидаги алоқадорликни англатишда (Мас. “субъектив мантиқ” иборасида) ва учинчидан, тафаккур шакллари ва қонунларини ўрганувчи фан маъносида.


Download 159,96 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish