Макромолекуляр электроника



Download 2,74 Mb.
Sana15.06.2022
Hajmi2,74 Mb.
#673268
Bog'liq
nanomateriallar

  • Наноэлектроника
  • Ф 1907 Мухаммадиев М
  • Ф 1907 Халимов Б.
  • Молекуляр Електроника
  • (макромолекуляр, органик, полимер)
  • Макромолекуляр электроника
  • Малекуляр електроникада иккита асосий йўналиш мавжуд: микромолекуляр електроника (ёки оддийгина молекуляр електроника) ва макромолекуляр електроника (ёки органик електроника).
  • Макромолекуляр електроника-бу електрон елементлар сифатида органик материалларнинг ингичка (20-200 нм) плёнкалари ишлатиладиган електроника.
  • Микромолекуляр електроника (молекуляр електроника ёки молетроника) - бу алоҳида органик молекулалар ёки ҳатто уларнинг қисмлари Микроелектроник занжирларнинг елементлари сифатида ишлатиладиган електроника.
  • Органик електроника бугунги кунда
  • Органик електроника-бу рекорд (ярим)ўтказувчан хусусиятларга ега янги органик моддаларни излаш, уларнинг физик-кимёвий хусусиятларини ўрганиш ва уларга асосланган турли хил (опто) електрон қурилмаларни ишлаб чиқиш билан боғлиқ фан ва техниканинг фанлараро соҳаси. Ҳозирги вақтда органик електроника органик кимё, полимерлар кимёси ва физикаси, физик кимё, органометалик кимё, кимёвий катализ, електрокимё, молекуляр спектроскопия, електроника, нанотехнология ва бошқалар соҳасидаги мутахассисларнинг яқин ҳамкорлиги туфайли ривожланмоқда.
  • моно - ва поликристаллар, юпқа плёнкали доменлар, тўқималар, фазавий ўтишлар, аморфизация, електр ўтказувчанлик, сиқилувчанлик ва бошқалар
  • Молекуляр қаттиқ моддаларнинг ташкилий иерархияси (оддийдан мураккабгача-чапдан ўнгга)
  • атом масофалари, молекуляр симметрия, а -, п-боғлар, електрон делокализация (конъюгация контурлари), дипол, магнит moment, д-т, п-л ўзаро таъсирлар ва бошқалар.
  • молекулалараро устма-уст тушиш, заряд узатиш, агрегация, ди-тримерлар ва олигомерлар ексимерлар ва ексиплекслар, устунлар. associates, ЛБ-layers 1д-ўтказгичлар ва бошқалар.
  • Органик електроника учун ихтиёрий материаллар қуйидаги хусусиятларнинг комбинациясига ега бўлиши керак :
  • яримўтказгич хусусиятлари (заряд ташувчиларнинг юқори ҳаракатчанлиги]
  • ёруғлик ёки люминесанснинг самарали ютилиши
  • юқори ерувчанлиги
  • яхши плёнка ҳосил қилувчи хусусиятлар сақлаш ва ишлатиш
  • хусусиятлари normal шароитда барқарорлик
  • полимерларнинг бошқа материаллар ва ярим ўтказгичларга нисбатан ўтказувчанлиги
  • Philips аллақачон 27 мм майдонга ега бўлган тўлиқ полимер чипини ишлаб чиқарди minimal қисм ҳажми 5 мм. бундай integral микросхемалар ёрдамида ахборотни қайта ишлаш тезлиги 10-100 бит/с ни ташкил қилади. ушбу параметр компютерларда бундай схемалардан фойдаланиш учун ҳали ҳам кичик, аммо бу комбинацияланган қулфларда фойдаланиш учун етарли, дўконларда товарлар учун електрон ёрлиқлар ва бошқалар.
  • Органик електрониканинг афзалликлари
  • енгиллик
  • мослашувчанли
  • енергия самарадорлиги
  • катта майдон шаффофлиги
  • ишлаб чиқаришнинг арзонлиги
  • юқори вакуум жараёнлари йўқ
  • литография йўқ
  • арзон субстратлар (пластик, қоғоз, кийим...)
  • охирги қурилмаларга осон интеграция

Недостатки

  • Камчиликлари молетрониканинг назарий асослари аллақачон яхши ишлаб чиқилган ва математик даврларнинг деярли барча елементларининг прототиплари яратилган бўлса-да, аммо улардан ҳақиқий фойдаланиш йўлида молекуляр електроника муаммоси молекулаларнинг схемага қўшилишидир. Молекуляр қурилма атом гуруҳларининг битта тарвақайлаб қўйилган занжири бўлиши керак. Схемаларнинг асосий елементларини яратишга ёндашувлар яхши ишлаб чиқилган, аммо уларни схеманинг ишлашини таъминлайдиган тартибда интеграция қилиш муаммоси ҳали ҳам ҳал қилинмаяпти. Ушбу муаммони ҳал қилишнинг асосий усули бу ўзаро бир-бирини тўлдирувчи тузилмаларни молекуляр таниб олишдир. Ҳозирги вақтда баъзи оддий ўз-ўзини йиғиш жараёнлари учун технологиялар ишлаб чиқилган. Бу ўз-ўзидан ташкил етилган филмлар: Меррифиелд усули билан синтез, унда баъзи молекулаларнинг "чиқиши" бошқаларнинг "чиқиши" билан бирлаштирилиб, "панжара", "нарвон" ва хоч шаклидаги тузилмалар (молеcта) каби уч ўлчовли молекуляр тузилмаларни олиш муҳим қийинчиликларни келтириб чиқаради.

Download 2,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish