Маймун чечаги


Дори препаратлари келтириб чиқарган иситма



Download 33,47 Kb.
bet7/10
Sana01.07.2022
Hajmi33,47 Kb.
#725938
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Маймун чечаги

Дори препаратлари келтириб чиқарган иситма

Дори-дармонли иситма дори препаратларининг салбий таъсирларидан бири ҳисобланиб, 3-5% ҳолларда кузатилиши мумкин.

Кўпинча амфотеррицин, антигистаминлар, барбитуратлар, допегит, пенициллин, новокаинамид, хинидин, салицилатлар, сульфаниламидлар, азотиоприн, изониазид, йодидлар, нитрофуранлар, ПАСК, рифампицин, стрептокиназа, стрептомицинлар иситмани келтириб чиқарадилар.

Дори-дармонли иситмаларнинг бир неча турлари фарқланади.

1.Дори препаратларни организмга юбораётган ёки юбориб бўлиши билан кузатиладиган иситма (препаратларнинг пироген таъсири).

2.Дори препаратларнинг фармакологик таъсиридан кузатиладиган иситма. Масалан, бактериоцид таъсир қилувчи антибиотиклар юборилганда кўп миқдорда микроорганизмларни ўлдиради ва пироген моддаларни ажратади. Ўсма касалликларида химиотерапия ўтказилса эндоген пирогенлар ажратилади.

3.Терморегуляция жараёнининг бирон бир босқичига таъсирдан пайдо бўладиган иситма. Масалан, амфетамин, кокаинлар терморегуляциянинг периферик босқичига таъсир этади. Қалқонсимон без гормони иссиқлик ишлаб чиқаришига таъсир этади.

4.Наслий ферментатив дефект ҳисобига ҳам иситма кўтарилади. Масалан, айрим препаратлар глюкоза-6-фосфат дегидрогеназа ферменти етишмовчилиги касаллигининг манифестациясига сабабчи бўлади ва иситма кўтарилади.

5.Дори препаратларига сезувчанликнинг жуда юқори бўлиши ҳисобига иситма кўтарилади.

Бунинг асосида иммунологик механизм ётади. Терида тошмалар билан кечиши дори препаратларига аллергик реакциядан далолат беради.

Генезлари ўхшаш бўлганлиги сабабли дори препаратлари ҳисобига келиб чиқадиган иситмани бошқа генезли иситмалардан фарқлаш қийин.

Дори препарати ҳисобига кузатилган иситма ремиттирловчи, интермиттирловчи, тўлқинсимон, субфебрил ҳарактерда бўлиши мумкин.

Дори препаратини истеъмол қилиш тўхтатилганда иситма йўқолади. Қайта истеъмол қилинганда эса иситма рецидив беради. Бундай ҳолатларнинг диагностикада аҳамияти катта.


Download 33,47 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish