Махсус таълим вазирлиги



Download 3,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet159/221
Sana29.04.2022
Hajmi3,39 Mb.
#593837
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   221
Bog'liq
moliyavij va boshqaruv hisobi

СVР – таҳлилини
 амалиѐтда гоҳо зарарсизлик 
нуқтаси таҳлили деб ҳам айтилади. 
Зарарсизлик нуқтаси деганда корхона ишлаб чиқаришининг 
шундай тушуми ва ҳажми тушуниладики, улар учун барча харажат-
лар ва кунлик фойдани хоҳлашини таъминлайди, яъни бу сотишнинг 
шундай ҳажмики, унда корхона на зарар кўради, на фойда. Бу нуқта 
―хатарли‖ ѐки ―ўлик‖ ѐки ―мувозанат‖ нуқтаси дейилади. Иқтисодий 
адабиѐтларда бу нуқта ВЕР (―Break-even point‖-қисқартмаси) сифа-
тида белгилангани учратиш мумкинки, у рентабеллик нуқтаси деб ай-
тилади.
Зарарсизлик нуқтаси (рентабеллик остонаси) нуқтасини чиқариб 
ташлаш учун уч усулдан фойдаланилади: график, тенгламалар ва 
маржинал даромад.
График усулда зарарсизлик нуқтасини топиш ―харажатлар-ҳаж-
ми-фойда‖ мажмуий графигини тузишга олиб келади. График тузиш-
даги изчиллик қуйидагилардан иборат: 
графикда доимий харажатлар чизиғини тортамиз, бунинг учун 
абциссаларни тўғри, параллел ўқлари чизилади; 
абциссалар ўқида қандайдир нуқтани, яъни ҳажм катталигини 
танлаймиз. Зарарсизлик нуқтасини топиш учун муштарак харажатлар 
(доимий ва ўзгарувчан) катталигини ҳисоблаб чиқамиз. Графикда бу 
миқдорга жавоб берувчи тўғри чизиқни чизамиз.
Абциссалар ўқида яна исталган нуқтани танлаймиз ва унинг 
учун сотишдан тушган тушумнинг суммасини топамиз. Бу миқдорга 
жавоб берувчи тўғри чизиқни чизамиз. Графикдаги зарарсизлик нуқ-
таси - бу маъносига кўра тўғри тузилган харажатлар ва тушумнинг 
кесишув нуқтасидир.
Зарарсизлик нуқтаси (рентабеллик остонаси) - бу ялпи тушум ва 


344 
муштарак харажатлар графикларининг кесишув нуқтасидир. Фойда 
ва зарарлар ўлчамлари штрихлаб қўйилган. Зарарсизлик нуқтасида 
корхона оладиган тушум унинг муштарак харажатларига тенгдир,
бунда фойда пулга тенг. Зарарсизлик нуқтасига мос келувчи тушум 
остонавий тушум деб айтилади. Зарарсизлик нуқтасидаги ишлаб чи-
қариш (сотиш) ҳажми ишлаб чиқариш (сотишлар)нинг остонавий 
ҳажми деб аталади. Агар корхона сотишларининг остонавий ҳажми-
дан оз маҳсулот сотса, у зарар кўради, кўп сотса - фойда олади.
Формула кўрсаткичлари ҳисоб-китоби тартибини қуйидагидек 
тасаввур қилиш мумкин: 
(Бирликлар баҳоси 

 Бирликлар миқдори) - (Бирликка ўзгарувчан 
харажатлар 

 бирликлар миқдори) - Доимий харажатлар = Фойда
Тўпламлар усули билан зарарсизлик нуқтаси (рентабеллик ос-
тонаси)ни аниқлаш учун қуйидаги мисолдан фойдаланамиз.
Ялпи тушум - Ўзгарувчан харажатлар - доимий харажатлар = 
Фойда 
 
(Харажатлар ѐки тушумнинг умумий суммаси, пул бирликларида) 
 
Тенгламалар усулидан маҳсулот ассортиментида тузилмавий 
ўзгаришлар таъсирини таҳлил қилишда ҳам фойдаланиш мумкин.
Маржинал даромад усули тенгламалар усулини турларидан 
ҳисобланади, бунда зарарсизлик нуқтаси (рентабеллик остонаси) 
қуйидаги формула билан аниқланади: 
 Доимий харажатлар
Зарарсизлик нуқтаси = –––––––––––––––––––––– 
 
 
 
 
 
Маржинал даромад нормаси
Зарарсизлик нуқтасини қандай топса бўлади? Бу саволга мисол 
билан жавоб топамиз.
Чидамлиликнинг маржинал захираси - бу маҳсулот (ишлар, 
хизматлар) сотишдан тушган ҳақиқий тушумнинг сотишнинг зарар-
сизлигини таъминловчи остонали тушумдан ошиб кетишини кўр-
сатувчи катталикдир. Бу кўрсаткич қуйидаги формула билан белги-
ланади: 
 
Чидамлиликнинг
(Ҳақиқий тушум - Остонали тушум)
маржинал 
= –––––––––––––––––––––––––––– 
захираси

Download 3,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   221




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish