Махсус таълим вазирлиги


 Хусусий капитал тўғрисидаги ҳисобот ва уни тузиш тартиби



Download 3,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet135/221
Sana29.04.2022
Hajmi3,39 Mb.
#593837
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   221
Bog'liq
moliyavij va boshqaruv hisobi

 
5.6. Хусусий капитал тўғрисидаги ҳисобот ва уни тузиш тартиби 
 
Хусусий капитал тўғрисида ҳисобот 
жорий бухгалтерия маълумотларига 
асосан тузилиб, унда ташқи ва ички
 
фойдаланувчилар учун муҳим кўрсат-
кичлар мавжуд. 
Хусусий капитал тўғрисидаги ҳисобот маълумотларига асосан 
корхонанинг бозор фаоллиги кўрсаткичларини таҳлил қилиш мум-
кин. Бу кўрсаткичлар компания акцияларининг қиймати ва даромад-
лилигини таърифлайди. 
1. Бир акцияга тўғри келадиган фойда қуйидагича аниқланади: 
АФ = 
Соф фойда (ССФ) – имтиѐзли акция бўйича 
дивидендлар 
Муомаладаги оддий акциялар 


286 
Бу кўрсаткич муомаладаги бир оддий акцияга қанча соф фойда 
тўғри келишини кўрсатади. Бу бозор иқтисодиѐти шароитида энг 
зарурий кўрсаткичлардан бири бўлиб ҳисобланади. 
2. Акциянинг бозор баҳоси билан бир акцияга тўғри келадиган 
фойдананинг муносабатлари (БФ) қуйидагича аниқланади: 
БФ = 
Бир акциянинг бозор 
қиймати 
АФ 
Бу кўрсаткич компаниянинг бир сўм соф фойдасига 
акционерлар неча сўм тўлашга розилигини билдиради. Масалан, «А» 
компания-сида бу кўрсаткич 10 бўлиб, «Б» компаниясида 8 бўлса, 
инвесторлар «А» компаниясининг инвестиция сифатини афзалроқ 
баҳолайди. Бу кўрсаткич бошқа компанияларнинг бир акцияга тўғри 
келадиган фой-да динамикаси бўйича баҳоланади. 
3. Бир акциянинг баланс қиймати қуйидагича аниқланади: 
АБ = 
Акционер капиталининг қиймати – имтиѐзли 
акциялар 
Муомаладаги оддий акциялар 
Бир акциянинг баланс қиймати бухгалтерия ҳисоби ва ҳисоботи 
маълумотларига биноан бир оддий акцияга тўғри келадиган корхона-
нинг соф активлари қийматини кўрсатади. 
4. Бир акциянинг бозор қиймати билан баланс қийматининг нис-
бати унинг бозор қиймати қанча эканлигини кўрсатади ва у қуйида-
гича аниқланади: 
Бир акциянинг бозор 
қиймати билан баланс 
қийматининг нисбати 

Бир акциянинг бозор қиймати 
Бир акциянинг баланс 
қиймати 
5. Дивиденд даромад ѐки дивиденд нормаси қуйидагича аниқла-
нади: 
Дивиденд даромад (ҳақиқий 
фойда нормаси 

Бир акциянинг дивиденди 
Бир акциянинг бозор қиймати 
6. Акциянинг даромадлилиги (Ад) муҳим аҳамиятга эга бўлиб, у 
қуйидагича аниқланади:
)
*
(
С
С
Д
Ад




бу ерда: 
Д 
- акцияга эгалик қилиш даврида
С
- олинадиган дивиденд суммаси 
С* 
- сотиш нархи, 
С
- сотиб олиш нархи 


287 
7. Тўланадиган дивидендлар улуши қуйидагича аниқланади: 
Т.д.у = Бир акцияга тўғри келадиган дивиденд =0-90% 
Бир акцияга тўғри келадиган соф фойда
Бу кўрсаткич таҳлилининг хусусияти шундан иборатки, унинг 
«яхши» ва «ѐмон» даражаси бўлмайди. Лекин бунинг умумий кўрсат-
кичи 1 дан ошмаслиги керак. Бу, демак, компания дивиденд тўлаш 
учун етарли даражада фойда олганлигини кўрсатади. Агар бу кўрсат-
кич 1 дан ошиб кетса, компания молиявий имкониятидан оқилона 
фойдаланмаганлигини ѐки резерв капиталидан қарз олганлигини 
кўрсатади.
Дивидендлар хусусий капитални камайтиради, чунки улар ком-
пания тасарруфига қолган соф фойдадан тўланади.

Download 3,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   221




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish