2.КОНСЕНСУАЛ ВА РЕАЛ ШАРТНОМАЛАР.
Шартномалар тузилиш пайтида ва мазмунига қараб консенсуал ва реал шартномаларга бўлинади. Консенсуал шартномалар ҳуқуқ ва мажбуриятлар тарафларнинг келишуви асосида қонун талаб қилган шаклда расмийлаштирилган захоти тузилган ҳисобланади. Консенсуал сўзи лотинча “konsensus” сўзидан олинган бўлиб “келишув” маъносини билдиради.
Консенсуал шартномаларга олди-сотди, махсулот етказиб бериш, пудрат, мулкни ижарага бериш каби шартномаларни киради.
Реал шартномалар бўйича ҳуқуқ ва мажбуриятлар тарафлар ўзаро келишган ва шартнома нарсаси ашё ёки пул топширилган пайтдан вужудга келади. Реал сўзи лотинча “res” сўзидан олинган бўлиб “ашё” маъносини билдиради. Реал шартномаларга қарз шартномаси, омонат, ҳадя, текин фойдаланиш шартномаларини киритиш мумкин.
3.ШАРТНОМАНИНГ АМАЛ ҚИЛИШИ.
Шартнома тузилган пайтидан бошлаб кучга киради ва тарафлар учун мажбурий бўлиб қолади.
Тарафлар ўзлари тузган шартноманинг шартларини уларнинг шартнома тузишидан олдин вужудга келган муносабатларига нисбатан қўлланилади деб белгилаб қўйишга ҳақлидирлар.
Қонунда ёки шартномада шартноманинг амал қилиш муддати тугаши тарафларнинг шартнома бўйича мажбуриятлари бекор бўлишига олиб келади, деб белгиланиши мумкин.
Бундай шарт ёзиб қўйилмаган шартнома тарафлар мажбуриятни бажаришининг шартномада белгилаб қўйилган охирги муддатигача амал қилади, деб ҳисобланади.
Шартноманинг амал қилиш муддати тугаши тарафларни уни бузганлик учун жавобгарликдан озод қилмайди.
4.ШАРТНОМА ЮЗАСИДАН КЕЛИБ ЧИҚАДИГАН
НИЗОЛАРНИ ҲАЛ ҚИЛИШ ТАРТИБИ
Шартнома шартлари тарафлар томонидан лозим даражада бажарилмаган ёки бажарилмаганда низоларни ҳал этиш шартномадан, Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик Кодексидан ва “Хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятининг шартномавий – ҳуқуқий базаси тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикаси Қонунидан келиб чиқиб белгиланади. Қонунчиликда низолар жавобгар жойлашган ҳудуддаги тегишли туманлараро Иқтисодий судларида кўрилади. Лекин Шартномада низолар бўйича даъволар Сотувчи жойлашган ҳудуддаги туманлараро иқтисодий судларда кўриб чиқилиши қайд қилинган бўлса, унда низолар Сотувчи жойлашган ҳудуддаги иқтисодий судларда кўриб чиқилади.
“Хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятининг шартномавий-ҳуқуқий базаси тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикасининг Қонунининг 17-моддаси “Ҳуқуқлари ва қонуний манфаатлари бузилган хўжалик юритувчи субъект мазкур ҳуқуқ ва манфаатларни бузган хўжалик юритувчи субъектга нисбатан талабнома билдиришга ҳақлидир” деб белгиланган нормасига мувофиқ шартнома шартлари қайси тараф томонидан бажарилмаса, иккинчи тараф шартнома шартига асосан махсулотни етказиб бериш ёки ҳақини талаб қилиши, Талабномага жавоб олмаганда 15 кун муддатдан сўнг тегишли туманлараро иқтисодий судига даъво талаби билан мурожаат қилиш мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |