Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet159/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

Ирсий 
ўзгарувчанликда 
гомологик 
қаторлар 
қонуни

Н.И.Вавилов турли систематик гуруҳдаги ўсимликларда ирсий 
ўзгарувчанликни ўрганиб гомологик қаторлар қонунини яратди. Бу қонун 
қуйидагича таърифланади: 
“Генетик келиб чиқиши яқин бўлган турлар ва туркумлар (авлодлар) 
ирсий ўзгарувчанликнинг ўхшаш қаторлари билан мунтазам шундай 
тартибланадиларки, бунда бир тур доирасида формаларнинг қаторларини 
билган ҳолда, бошқа турлар ва туркумларда ҳам аналогик формаларнинг 
мавжудлигини олдиндан билиш мумкин”. Умумий тизимда турлар ва 
туркумларнинг генетик келиб чиқиши қанчалик яқин бўлса, у ҳолда 
улардаги ўзгарувчанлик қаторлари шунчалик тўлиқ ўхшаш бўлади.
Н.И.Вавилов ўзининг гомологик қаторлар қонунини қуйидаги 
формула билан изоҳлади. 
S
1
(a + б + в + г + д + е + ё + ж + з + и + й + к) 
S
2
(a + б + в + г + ··· + е + ё + ··· + з + и + й + ···) 
G
1
S
3
(a + б + ··· + г + д + ··· + ё + ··· + ··· + и + ··· + ···) 
S
4
(a + ··· + ··· + г + д + е + ё + ··· + ··· + и + ··· + ···) 
Бунда, G
1
– (туркумни), S
1
, S
2
, S
3
, S
4
келиб чиқиши яқин қариндош бўлган 
турларни, а, б, в, г
... 
- ҳар хил белгиларни билдиради. Бу қонунга мувофиқ, 
битта авлод (туркум ёки уруғ) га кирувчи яқин қариндош турлардан 
бирида, масалан, S
1
турида барча белгилар яхши ўрганилиб аниқланган 
бўлса, шу туркумнинг қолган S
2
, S
3
ва S
4
турлари ҳам ўхшаш белгилар 
қаторлари билан характерланадилар, қаторлардаги айрим аниқланмаган 
белгилар аниқланиб тасвирланишлари керак бўлади. 
Ч.Дарвин 1859 йилда чоп этилган “Турларнинг пайдо бўлиши” деган 
асарида белгиларнинг дивергенциясига асосланиб туриб турларнинг келиб 
чиқишини баён этганда битта аждод турдан тарқаган қариндош турларни
битта туркум (авлод) га, қариндош туркумларни битта оилага ва 
ҳоказоларга бирлаштирган эди. Шунга асосланган ҳолда Н.И.Вавилов 


341 
гомологик қаторлар қонунини турдан юқори бўлган систематик 
бирликларга ҳам тадбиқ этди: 
S
1
(a + б + в + г + д + е + ё + ж ··· ) 
G
1
S
2
(a + б + в + г + ··· + е + ё + ж····) 
S
3
(a + б + в· + г + д + ··· + ё + ж····) 
S
4
(a + б + в +···· + ··· + е + ё + ··· ) 
G
2
S
5
(a + б + ··· + г + д·+ ··· + ··· + ····) 
S
6
(a + б + ···· + ··· + ··· + е + ··· + ··· )) 
бунда, G
1
, G
2
– битта оилага кирувчи қариндош туркумлар, S
1
, S
2
, S


биринчи туркумга, S
4
, S
5
, S
6
иккинчи туркумга кирувчи қариндош турлар. 
Биринчи туркумнинг S

турида қайд этилган белгиларнинг мунтазам 
қаторлари ҳар икки туркумнинг қолган турларида ҳам ўхшаш бўлиб, агар 
уларнинг айримлари топилмаган бўлса, улар янада чуқурроқ тадқиқотлар 
натижасида қонунга мувофиқ топилишлари муқаррар. 
Н.И.Вавиловнинг бу қонуни 6-жадвалда ғалладошлар оиласи 
доирасида айрим белги ва хоссалар бўйича ирсий ўзгарувчанлик 
гомологияси мисолида келтирилган. Ҳозирги вақтда шуни ишонч билан 
айтиш мумкинки, Н.И.Вавиловнинг бу қонунига асосланиб туриб келиб 
чиқиши умумий бўлган яқин қариндош турларда ўхшаш мутацияларнинг 
келиб чиқиши аниқ. Ҳатто ҳайвонларнинг ҳар хил синфларига кирувчи 
индивидларида морфологик, физиологик, айниқса, биокимёвий белгилар 
ва хоссалар бўйича параллелизмни кузатиш мумкин. Масалан, умуртқали 
ҳайвонлар типининг ҳар хил синфларида ўхшаш мутацияларни учратиш 
мумкин: сут эмизувчиларда альбинизм ва жунсизлик, қушларда альбинизм 
ва патларнинг йўқлиги, балиқларда тангачаларнинг йўқлиги, йирик шохли 
қорамолларда, қўйларда, итларда, қушларда калта оёқлилик. 
Биокимёвий белгиларнинг мутацион ўзгарувчанликдаги гомологик 
қаторлари нафақат юксак организмларда, балки содда организмлар ва 
микроорганизмларда ҳам учрайди. 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish