Махсус нисбийлик назариясининг элементлар р е ж а


Лоренц алмаштиришидан келиб чикадиган натижалар



Download 103 Kb.
bet3/4
Sana24.02.2022
Hajmi103 Kb.
#231765
1   2   3   4
Bog'liq
нисбийлик назариясининг элементлар (AIM.UZ)

Лоренц алмаштиришидан келиб чикадиган натижалар 
Турли санок системасидаги ходисаларнинг бир вактлиги.x1#x2, t1=t2 К1 системаларда лоренц алмаштиришларига (10) асосан
    (11)

координаталар ва


    (12)
вакт моментлари мос келади. Ёзилган формулалардан куринадики, ходисалар К системада фазонинг айнан бир (х1 = х2) содир булса, k1 сис-темада хам фазонинг айнан бир (х1 ' = х '2) ерида бир вактда (t'1 = t 2' )
содир булади. Агарда К системада ходисалар турли нукталарда содир булса, (х1 х 2) К1 системада хам (х1' , х 2') содир булади. Лекин бир
вактли булмайди. (t t) жисмнинг узунлиги (1) ва (2) асосан
  ёки   (13)
Лоренц кискартирилиш деб юритилади. Турли системаларда ходисаларнинг давом этиш вакти (6) чи формулага асосан
    x1=x2=x
вакт моментлари тугри келади. Бундай
  t- белги киритсак   (14)
хосил булади.
Бу формулада t ходисанинг процесс содир булаётган жисм билан биргаликда бир хил тезликда харакатланаётган системадаги соотлар буйича улчанган давом этиш вакти бу биргаликда жисм тинч туради. Бошкача айтганда жисм билан биргаликда харакатланаётган соат буйича аникланади. t вакт интервали жисмнинг v тезлик билан харакатланаётганлигини курсатиб турувчи системадаги соат буйича улчанади. Жисм билан бирга харакатлана-ётган система буйича улчанган вакт шу жисмнинг уз вакти деб юритилади. Доимий жисмга нисбатан харакатланаётган соотлер буйича улчанган вактга нисбатан кичик булади.


Тезликларни кушилишнинг релятивистик конуни
Биз бу ерда моддий нукта харакатини караб чикамиз. Нуктанинг холати К системада хар бир t вакт моментида x, y, z координаталари билан белгиланади. Нукта тезлик векторининг К системага нисбатан x, y, z укларига проекцияси
ux=dx/dt, uy=dy/dt, uz=dz/dt, (15) дан иборат.
Худди шунга ухшаш К1 система учун укларига проекцияси x`,y`,z`
 =dx`/dt`,  =dy`/dt`,  =dz`/dt`, (16)
(9) формуладан   (17)
  (18) келиб чикади.
Олдинги учта тенгламани туртинчи тенгликка булиб, тезликлар учун бир системадан иккинчи системага утгандаги алмаштириш формуласига эга буламиз. k`=k
V << C булган холда система
 
  (19) га яъни классик механиканинг тезликларни кушиш формуласига утади.
 
Агар жисм х укка параллел харакат килаётган булса, унинг К системага нисбатан u тезлиги ux билан мос К1 системага нисбатан u1
тезлик эса u1 билан мос тушади. Бу хол тезликларни кушиш конуни ку-йидаги куринишга эга булади. u=(u`+)/(1+u`/c2) (19) U1 тезлик С га тенг деб фараз килсак, U учун (19) формулага асосан куйидагича киймат келиб чикади.
  (20)

Download 103 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish