«Mahalliy xomashyolar va ikkilamchi resurslar asosida innovatsion texnologiyalar»


  СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ АТМОСФЕРА ҲАВОСИГА АЛЮМИНИЙ



Download 9,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/302
Sana24.02.2022
Hajmi9,62 Mb.
#226303
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   302
Bog'liq
1-JILD KONFERENSIYA

260 
СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ АТМОСФЕРА ҲАВОСИГА АЛЮМИНИЙ 
ЗАВОДИНИНГ ЗАРАРЛИ ТАЪСИРИ
Абдиқодиров Ш.А.
Тошкент давлат техника университети Термиз филиали 
“Экосан” халқаро жамғармасининг маълум қилишича ҳозирги кунда 
Тожикистон алюминий заводидан атрофга 30-40 минг тонна заҳарли 
чиқиндилар тарқалмоқда. Тожикистон алюминий заводининг заҳарли 
чиқиндилари Сурхондарё вилоятига жуда катта зарар етказмоқда. Бу эса 
вилоятдаги экологик вазиятга ва аҳоли саломатлигига жиддий хатар 
туғдираяпти. Сурхон вохаси бўйлаб Тожикистон алюминий заводидан ажралиб 
чиқаётган фторли водород, азот оксиди, олтингугурт ангидриди каби захарли 
газлар атмосферага тарқалмоқда.
Сариосиё туманининг Суфиён, Дашнобод, Бобур, Охунбобоев номли 
хўжаликлари худудларида, Узун туманининг Б.Омонов, Э.Мирзаев, Гулистон 
ва Ж.Пирназаров номли, Денов туманининг А.Темур номли, Ўзбекистон ва 
Ш.Қобилов номли ширкатлари худудларида водород фторининг меъёридан бир 
неча бор ошганлиги натижасида аҳолига ўта ёмон таъсири кузатилган, чунки бу 
аҳоли пунктлари асосан кунлик хаво оқими йўналишида доимий таъсирда 
бўлади.
Алюминий олишдаги жараёнларда, яъни хом ашёни майдалаш, куйдириш 
кабилар хавога газ кўринишидаги фторидлар, қаттиқ зарралар, алюминий, ис 
гази, углеаадородлар, сульфит ангидрид ва бошқалар ажралиб чиқишига сабаб 
бўлади. 
1-жадвал 
Атмосфера ҳавосининг ифлосланиш даражасини 2019 йил 9 ой 
давомидаги холати 
№ 
Кўрсатгичлар 
Амалий концентрацияси, мг/м
3
Max 
min 
ўртачаси 
Намуна 
сони 
1. 
Азот (II) оксиди 
0,085 
0,055 
0,07 
496/15 
2. 
Углерод (IV) оксиди 
3,2 
1,2 
2,2 
90/- 
3. 
Чанг 
0,5 
0,2 
0,35 
526/42 
4. 
Фторли водород 
0,017 
0,003 
0,01 
297/- 
Алюминий қотишмалари олиш жараёнида турли таркибга эга бўлган 
чанглар, магний, рух, кальций, натрий, хлор бирикмалари ва газ холидаги хлор 
ҳосил бўлади. Бу моддаларнинг барчаси тирик организм ва ўсимликлар дунёси 
учун ниҳоятда заҳарли ҳисобланади. 
Ўзбекистон Республикаси Давлат стандарти томонидан атмосфера 
хавосида фторли водородни 0,012 мг/м
3
миқдордаги концентрациясига рухсат 
этилган.
Вилоят бўйича атмосфера хавосининг ифлосланиш даражаси бир неча 
кўрсатгичларда бахоланди. Жумладан 2019 йилнинг 9 ойи давомида Азот (II) 
оксидига 496 та намуна олинган бўлиб, шундан 15 таси меъёрдан юқори 


261 
эканлиги аниқланган. Углерод (IV) оксидига 90 та намуна олинган бўлиб,
меъёрдан юқори эканлиги аниқланмаган. Фторли водородга 297 та намуна 
олинган бўлиб, меъёрдан юқори эканлиги аниқланмаган. Чангга 526 та намуна 
олинган бўлиб, шундан 42 таси меъёрдан юқори эканлиги аниқланган.
 
2-жадвал 
Сурхон вохасида ўрнатилган назорат пунктларини атмосфера ҳавосидаги 
водород фторид микдорини аниқлаш ҳолати 
№ 
Назорат 
пункт 
2016 йил 
2017 йил 
2018 йил 
номлари 
Намуна
сони
Аниқлангани
М
еъ
ёрд
ан 
ю
қориси
Намуна сони
Аниқлангани
М
еъ
ёрд
ан 
ю
қориси
Намуна сони
Аниқлангани
М
еъ
ёрд
ан 
ю
қориси
1. 
Денов 
тумани 
82 
40 

74 
30 

72 
42 

2. 
Жарқўрғон 
тумани 
35 


33 


36 


3. 
Узун 
тумани 
152 
50 

130 
90 

144 
67 

4. 
Сариосиё 
тумани 
464 
220 

470 
200 

141 114 


Download 9,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish