Маьрузалар курси



Download 1,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/86
Sana21.02.2022
Hajmi1,42 Mb.
#76480
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   86
Bog'liq
elektr texnologik qurilmalar va tizimlar маъруза Андижон

 
Чокли 
пайвандлаш. 
Бундай 
усулда 
пайвандлашда 
туташтирилаѐтган
деталларнинг учлари ўзаро бирлаштирилгач, деталлар чокни пайвандлаш ҳароратини 
таъминловчи миқдордаги, катта ток манбасига уланади ва ундан сўнг деталларга тегишли 
сиқиш кучи билан таъсир этиб ажралмас чок ҳосил қилинади. Бундай усул билан 


пайвандлашнинг икки тури мавжуд бўлиб, ундан бири эритмай пайвандлаш ва 
иккинчиси эритиб пайвандлаш деб юритилади (сварка без оплавления ва сварка с 
оплавлением). Биринчи усулга кўра пайвандлаш, ток кучи 5-10 кА га ва пайвандланаѐтган 
деталнинг кесим юзаси бўйича солиштирма қувват 10 - 15 кВА/см
2
га тенг бўлганда 
амалга оширилади. Иккинчи усулга кўра пайвандлаш, уч босқичда олиб борилиб, бунда 
деталлар дастлабки қиздириш ҳароратигача қиздирилади, сўнгра эриш даражасигача 
етказилади ва ундан сўнг узил-кесил пайвандлаш амалга оширилади. 
Чокли пайвандлаш қурилмалари белгиланишига кўра қуйидаги турларга бўлинади: 
1) пайвандлаш усулига кўра - қаршилик усулида пайвандлаш ва эритиб 
пайвандлаш; 
2) белгиланишига кўра - универсал ва махсуслаштирилган; 
3) узатиш механизмининг тузилишига кўра пружинали, ричагли, винтли, гидравлик, 
пневматик ѐки электр юритмали узатиш механизмига эга қурилмалар;
4) электродларни қисиш усулига кўра; 
5) ўрнатилиши ва монтаж қилинишига кўра -стационар ва ҳаракатдаги.
Чокли пайвандлаш қурилмаларининг қуввати 0,75 дан 750 кВА гачани ташкил 
этади, мисол учун, АСП - 10; МС; К; МСЛ типидаги чокли пайвандлаш қурилмаларининг 
қуввати 10 - 750 кВА, бирламчи кучланиши 220 ѐки 380 В; иккиламчи кучланиши (1,2-3,2) 
дан (5,5 – 14,6) В гача, ишлаб чиқарувчанлиги соатига 20 дан 200 тагача пайвандлаш, 
деталларга берилаѐтган куч 0,5 дан 200 кН га тенгдир.

Download 1,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish