М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси



Download 1,12 Mb.
bet38/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

F= Dh м2
бу ерда D — шарнинг диаметри, м хисобида;
d изниг диаметри, м хисобида;
А — изнинг чуқурлиги, м хисобида.
(1) формула (2) формулага қараганда аниқроц натижа беради.
Таъсир эттирилган нагрузка (Р) нинг сегмент юзи (F)га нисбати Бринель бўйича қаттиқлик дейилади ва НВ билан белгиланади:

HB = Мн/ м2 (10-1 кГ/мм2)
F нинг кийматини юқоридаги формулалардан келтириб қўйсак, қуйидаги муносабатни хосил циламиз:

HB = Мн/ м2 (10-1 кГ/мм2)
Ёки.


HB = Мн/ м2 (10-1 кГ/мм2)

Шарнинг намунадаги изининг диаметри махсус микроскоп ёки махсус лупа билан уланади. Из диаметрини ўлчаш учун щаффоф махсус шкалалардан фойдаланса хам бўладн, гммо бунда натижа тақрибан чиқади.


Намуна қаттиқлигини тез аниқлаш учун, амалда, махсус жадваллардан фойдаланилади. Бу жадвалларда қаттиқлик (НВ) нинг нагрузка (Р) ва изнинг диаметри (d) га тўғри келадиган қийматлари берилган бўлади.
Шарлар ШХ15 типидаги қаттиқ пўлатдан ясалади. Улар тобланиб, сунгра паст темпера турада бўшатилгандан кейин қаттиқлиги Виккерс буйича камида 850 бнрликка тенг бўлади. Шарнинг деформацияланиши оқибатида катта хатоликка йўл қўймаслик учун бу усулда синаладиган металл ва қотишмаларнинг қаттиқлиги Бринель буйича 450 дан ошмаслнги керак.
Намунани синашдан олдин унинг синаладиган сирти силлиқланиб, текис холатга келтирилади.Стандарт синашда 10 мм диаметрли шар учун нагрузка доимо 3000 кГ килиб олинали. Ухшашлик қонунига биноан, агар шарнинг намуналарда қолдирган излари ўзаро геометрик ўхшаш бўлса, бу намуналарнинг қаттиқлиги хам бир хил бўлади. Шу сабабли хар хил диаметрли шарлар ёрдамида қаттиқликни аниқлашда бир материалнинг узила бир хил натижаларга эришиш учун нисбат (геометрик ўхшашлик шарти) ўзгармаслиги керак. Бошқа диаметрли шардан фойдаланиладиган бўлса, нагрузка ана шу нисбатдан топилади. Кўпчилик материаллар учун нагрузкаларнинг кенг интервалида Бринель бўйича қаттицлик (Р) нинг қийматига унча боғлиқ бўлмайди ва максимуми жуда ётиқ эгри чизиқ хосил қилади.
Р куч эгри чизиқнинг ана шу максиму қисмида танлаб олинади. Шарнинг намунага ботиш чуқурлиги ўзгарганда изнинг шакли хам ўзгаради. Жуда қаттиқ намуналардаги изнинг шакли жуда юмшоқ намуналардаги изнинг шаклига ўхшамайди бу эса қаттиқликни топиш аниқлигига путур етказади. Шунинг учун изнинг диаметри қуйидаги чегараларда бўлиши керак:

0,2 D

Бу шартга риоя қилинганда намуна қаттиқлигини синаш бир-бирига таққослаб бўладиган натижалар беради. Синовларнинг натижаларини бир-бирига таққослаб кўриш мумкин бўлиши учун стандартда нагрузка таъсир эттириш вақти ва шу нагрузка таъсирида тутиб туриш вақти белгиланган бўлади, чунки баъзи металлар ўзгармас нагрузка таъсирида ≪оқа бошлайди≫. Нагрузка таъсир эттириш вақти, одатда, 30 сек га тенг бўлади.
Материалларнинг Бринель бўйича қаттлигини стандарт аниқлаш шартлари 5- жадвалда келтирилган.

5- жадвал.



Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish