М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси



Download 1,12 Mb.
bet118/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

1- мисол. Таркибида 0,5% углерод бўлган пўлатдан ясалган стерженни тобла (совитиш) даражасигача қиздириш учун кетадиган умумий вақт топилсин. Стержен-
нинг диаметри 30 мм. Қиздирувчи муциг суюқлантирилган тўз .
Ечиш. Стержень цилиндр шаклида, диаметри d = 30 мм, қиздирувчи мухит тўз ваннаси бўлганлигидан:
Т т= 0 ,5 3 0= 15 мин.
Ту= Тт бўлганлигидан, умумий вақт 15 минутга тенг.
2 -мисол. Таркибида 0,6% углерод бўлган пўлатдан ясалган квадрат кесимли детални тоблаш температурасигача Қиздириш учун кетадиган умумий вақт топилсин.
Квадрат томонининг ўз унлиги 20 мм, циздирувчи мухит —газ алангаси. Деталь печга
-ён ёги билан урнатилган.
Ечиш. Деталь кесими квадрат шаклида, томонининг ўз унлиги а=20 мм, қиздирувчи мухит газ аланггси бўлгани ва деталь печга ён ёги билан урнатилганлиги
учун:
Тт =1 1,5 2 20 = 60 мин.
Демак, Т у= 60 мин. экан.
3- мисол. Кундаланг кесими тугри туртбурчак (параллелограмм) шаклида бўлган
деталларии тоблаш температурасигача қиздириш учун кетадиган умумий вақт топилсин. Туғри тўртбурчакнинг қисқа томони ўз унлиги 15 мм. Деталлар сони 6 дона. қиздирувчи мухит —газ алангаси. Деталлар печь туфида бир-бирига яқин жойлашган.
Ечиш. Деталнинг кесими турри туртбурчак шаклида, қисқа томонининг ўз унлиги
b= 15 мм, қиздирувчи мухит газ алангаси бўлганлиги ва деталлар бир-бирига яқин жойлашганлиги учун:
Тт = 1 2 4 15= 120 мин.
Демак, Ту—120 мин. экан.
Тутиб туриш вақти коэффициентларининг ва, демак, қиздиришга етадиган умумий вақтнинг юқорида курсатиб ўтилган қийматлари тақрибийдир. Бу қийматларни тажриба йули билангина аниқ топиш мумкин. Заводларда қиздириш ва тутиб туриш вақтининг тайёр нормаларидан фойдаланилади, бу нормалар эса деталларни қиздириш ва айни температурада тутиб туриш вақтини бевосита ўлчаш йули билан тузилади.
Пўлатни тоблаш температурасигача қиздириш учун хар хил печлардан фойдаланилади. Бу печлар жумласига алангали печлар, муфель печлари, тигель печлари киради.
М у ф е л ь п е ч л а р и . Киздириладиган деталлар бу печларнинг махсус камера-сига жойланади, камера эса аланга билан ёки электр энергияси билан қиздирилади.
Т и г е л ь п е ч л а р и . Бундай печлар ичида суюқлантирилган тўз ёки цуррошин бўлган тигеллар —ванналардир. Бундай печлар тўзли ёки қўргошинли ванналар деб аталади.
Юқорида айтиб ўтилган печлар конструкцияси жихатидан хам, деталларни киз-
дириш тезлиги ва бир текис қиздириш хусусияти жихатидан хам нихоятда хилма-хил
бўлади.
Шуни таъкидлаб ўтиш керакки, деталларни қиздириш тезлиги, деталлар сиртининг кам оксидланиши ва кам углеродсизланиши жихатидан муфель печлари бошқа тур печлардан афзал туради, аммо улар, асосан, майда деталларни қиздириш учунгина ишлатилади.
Деталларни энг секин циздирадиган печлар муфель печларидир. Бу жихатдан
олганда, электр энергияси билан ишлайдиган муфель печлари газ билан ишлайдиган
печлардан устун туради, уларда температурани тартибга солиш анча осон бўлади. Хозирги вақтда машинасозлик заводларининг термик ишлаш цехлари электр энергияси билан ишлайдиган ва термик ишлаш режимини аниқ тартибга солиш имконини берадиган автомат печлар билан ускуналанган.
Баъзан, қиздириладиган деталларни оксидланишдан ва углеродсизланишдан сақлаш учун муфель ёки электр печларининг камераларид нейтрал атмосфера хосил қилинади. Бундай печлар химоя атмосферали печлар деб аталади.

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish