М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


- §. МЕТАЛЛ ВА ҚОТИШМАЛАРНИНГ СИКИЛИШДАГИ



Download 1,12 Mb.
bet33/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

2- §. МЕТАЛЛ ВА ҚОТИШМАЛАРНИНГ СИКИЛИШДАГИ
МУСТАХКАМЛИГИНИ СИНАШ

Одатда, сиқиш натижасида синадиган мўрт материалларнинг, масалан, чўян ва шу кабиларнинггина синилишдаги мустаҳкамлиги синалади. Пластик материаллар, масалан, кам углеродли пулат, мис ва бошқаларнинг сиқилишдаги мустаҳкамлик чегарасини аниклаб бўлмайди, чунки улар сиқилганда пластик деформацияланадию, аммо синмайди.


Чуян билан миснинг сиқилиш диаграммалари 34- расмда схема тарзида тасвирланган. Бу диаграммалардан кўриниб турибдики (34- расм, а), чўян диаграммасида туғри чизиқли қисми бор, диаграмманинг ана шу қисми пропорционаллик чегарасини аниклашга имкон беради:

σр= .


Намунанинг емирилиш пайтига тўғри келадиган нагрузка Ръ дан сиқилишга мустахкамлик чегарасини аниқлаш мумкин:

σδ= .


34-расм, б даги схемадан кўриниб турибдики, сиқилиш эгри чизиғи а уқи билан параллел бўлишга интилади, шунинг учун пластик материалнинг сиқилишга мустақкамлик чегарасини аниклаб булмайди.
Намуна сиқилганда у қисқаради, намунанинг бундай қисқариши куйидаги формуладан топилади:

εсиқ = ·100%



бу ерда εсиқ — намунанинг сиқилишда қисқариши, % хисобида;
ho — намунанинг синашдан олдинги баландлиги, мм хисобида;
h — намунанинг сиқилгандан кейинги баландлиги, мм ҳисобида.
Намуна сиқилганда кўндаланг кесимининг кенгайиши куйидаги формуладан топилади:

εсиқ = ·100%

бу ерда εсиқ — намуна сиқилганда кўндаланг кесимининг кенгайиши, % ҳисобида;
Fo — намунанинг синашдан олдинги кўндаланг кесим юзи, мм2 ҳисобида;
F —намунанинг сиқилмагандан кейинги кўндаланг кесим юзи, мм2 ҳисобида.
Намунани сиқилишга синаш натижалари намуна баландлиги нинг шу намуна диаметри do га бўлган нисбатига боғлиқдир. Емирилишгача сиқилишга синаш учун, одатда, баландлиги диаметрилан уч марта катта (hо = 3dо) намуналар, пропорционаллик чегараси билан оқувчанлик чегарасини аниқлаш мақсадида синаш учун эса баландлиги диаметридан саккиз марта ортиқ (hо = 8 dо) намуналар ишлатилади.
Намуналарнинг сиқилишдаги пухталиги универсал узиш машиналарида синалади.

34- расм. Сиқилиш диаграммаларининг схемалари:


а — мўрт материал (чўян); б — пластик материал (мис).


Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish