М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


Электротехника пўлати тунукаларининг электромагнит хоссалари



Download 1,12 Mb.
bet187/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

Электротехника пўлати тунукаларининг электромагнит хоссалари
(ГОСТ 805-54)

Заиф магнит майдонларида ишлайдиган асбоблар (масалан, радио, телефон,


телеграф асбоблари) ишлаб чиқарадиган саноат (заиф ток асбоблари саноати) учун бошланғич магнит киритувчанлиги юқори [0,012 тл-м/а
(10000 гс/э чамаси)] бўлган қотишмалар зарур. Пермаллойлар деб аталадиган темир — никель котишмалари ана шундай қотишмалардир. Бу пермаллойлар таркибида 0,07% углерод, 0,3% кремний, 0,8 — 1,5% марганец, 76 — 78,5% никель бўлади. Пермаллойга, кўпинча, 3,2 — 3,8% молибден хам қўшилади (молибденли пермаллой). Таркибида 78,5%, Ni бўлган пермаллойнинг бошланғич магнит киритувчанлйги ( б) " хам, максимал , магнит киритувчанлиги ( мах) хам энг юқори , коэрцитив куч циймати эса энг паст бўлади. Никель миқдор и 78,5% дан кам ёки ортиқ бўлса, [ б нинг ва айниқса max нинг қиймати пасайиб кетади.
Таркибида 78,5% никель бўлган пермаллойнинг магнит хоссалари термик ишлашга жуда боғлиқ бўлади. Пермаллой юқори температурагача водород иштирокида қиздирилса, унинг бошланғич магнит киритувчанлиги энг юқори қийматга етади, чунки бунда пермаллойдаги углерод, миқдори камайиб кетади, -қотишма доналари йириклашади ва қолдиқ ички кучланишларга бархам берилади, қиздирилган пермаллой магнит майдонида совитилганда эса унинг магнит хоссалари яхшиланади.
Пермаллойнинг Кюри нуқтаси қанчалик юқори бўлса, унга магнит майдонида ишлов бериш шунчалик самарали чиқади . Масалан, Кюр нуқтаси энг юқори бўлган пермаллой таркибида 67% никель бўлган қотишмадир, бу қотишма га магнит майдонида ишлов берилса, унинг бошланғич магнит киритувчанлиги 0,024тл ж/а (20 000 гс/э) га етади.
Электротехникада ишлатиладиган пермаллойларни таркиби хамда вазифаси жихатидан қуйидаги тўрт группага бўлиш мумкин:
1 Таркибида 78,5% Ni ва 0,3—0,8% Мп бўлган кўп никелли легирланмаган пермаллой. Пермаллойларнинг бу тури механик таъсирларга жуда сезгир бўлиб, унинг солиштирма электр қаршилиги (р) паст.
2. Кўп никелли легирланган пермаллой. Унинг таркибида 72 дан 80 % гача никель, озроқ миқдорда молибден, хром, кремний ёки мис бўлади. Молибден пермаллойнинг деформацияларга сезгирлигини камайтиради, мис заиф магнит майдонларида пермаллойнинг бошланғич магнит киритувчанлигини доимий қилади, молибден, хром ва кремний эса пермаллойнинг электр қаршилигини оширади.
3. Кам никелли (таркибида 40—50% никель бўлган) легирланмаган
пермаллой (гайперник). Бу қотишманинг электр қаршилиги кўп никелли қотишмаларникидан катта бўлади.
4 . Кам никелли легирланган пермаллой. Бу қотишма таркибида oз миқдорда кремний, хром ва марганец бўлади.
65- жадвалда легирланмаган пермаллойларнинг, 66-жадвалда эса легирланган пермаллойларнинг магнит хоссалари келтирилган;
Магнит жихатидан юмшоқ қотишмаларнинг юқорида кўриб ўтилган турларидан ташқари, альсифер, оксифер (феррит), пермендюр, перминвар, термаллой, кальмаллой деб аталадиган турлари хам бор. Бу қотишмалар билан қисқача танишиб чиқайлик.
Альсифер. Альсифер 5,4% алюминий, 9,6% кремний ва 85% темирдан иборат қотишма бўлиб, пермаллой ищлатиладиган соҳаларда ишлатилади. Альсифернинг магнит хоссалари қуйидагича: | б = 0,044 тл • м/а (35100

65 ж а д в а л





Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish