М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин


&2-§.  Ё Р У Г Л И К Н И Н Г к а й т и ш к о н у н и . ясси



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet193/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

&2-§. 
Ё Р У Г Л И К Н И Н Г к а й т и ш к о н у н и .
ясси 
к У з г у
Жавоб: Н - Н
Жавоб:
V — - - — З-Ю 8 м/с.
Жавоб:
/ — — —500 с = 8 мин 20 с .
V
61.8. А строном ияда юлдузлар ор асид а ги 
масофани „ Ё р у г -
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
¡-м асала.
А гар ясси 
к уз г у 
<р=16° бурчакка 
бурилса (12.9- 
раем), кузгудан кайтган н ур к&н- 
дай х бурчакка бурилади?
Б ерилган
: 9 = 1 6 ° .
'/опиш керак
:
Ечалиши

масала 
шартини 
ифодаловчи чизмапан ( 1 2 . 9 - раем* 
кури адики, к уз г у 
бурилмаган 
А В
^олатда нурнинг туш иш бу р - 
чаги а ва кайтиш бурчаги а' ^заро
www.ziyouz.com kutubxonasi


_
т енгд и р
( я
— а'). Бу *о л д а т у - 
ш увч и нурлар орасидаги бурчак 
2а га т е н г б^лади. К узгу <р б у р - 
‘ р чакка 
бурилган 
А В '
^олатда 
нурнинг туш иш ва кайтиш б у р - 
чаги ('р + а) га тенг б у л и б ) б у
нурлар 
орасидаги 
бурчак 
эса 
2(фЧ- а) га тенг б^либ 
колади. 
р Т у ш у в ч и нур кузгалмай долган- 
лиги уч ун , цайтган нурнинг б у -
рилиш 
б у рч аги
7
цуйидагига 
тенг булади:
7
= 2(а + ©) — 2 я = 2? = *
•= 2 -1 6° — 32°.
Жавоб:
я?“ 16°; ■у=2(р=32‘>.
2-м асал а.
5 нуцтада йигилувчи нурларнинг й^лига 12.10- 
расмда тасвирлангакдек ясси к^ згу ^рнатилган. Агар 
6
' нуцта- 
дан к у з г у г а ч а булган масофа а'— 25 см б^лса, нуктанинг тас- 
вири 
5
» дан к у з г у г а ч а булган масофа ^
10
«=^, топилсин.
Б ери л га н :
5 0 = £ / = 25 см.
Топиш к е р а к :
5 , 0 —^ = ?
Е яилиш и:
к у з г у г а
перпендикуляр 
г&вишда 
5 нуктага 
йуналган н у р к у з г у д а н яна шу йуналишда кайтганлиги са ба б- 
ли, 5 нуктанинг тасвири кузгуга туширилган 5 , 0 п ерп ен д и ­
куляр д а во м и д а ётади. Чизмадан 
кУринадики, 5' нуктанинг 
тасвири 5 , н у к т а Л ва О нуцталардан кайтган нурларнинг да- 
вомининг к е с и ш и ш нуцтасида ётади, К узгудан 5 , нуктагача 
булган м а со ф а 5 , 0 —
ни Д.Ь/15, 
уч бурч ак д ан осонгина т о ­
пиш м у м к и н . Ёругликнинг кайтиш к^нунига асосан чизмадан 
куйидагиларни ёзамиз: 
ва а, = а
5
бУлганлиги у ч ун а2=»
=а«, ва «а— ®* к е л и б
чикади. Бундан 
куринадики, 
А О
чизик 
Л 5Л 6, у ч б у р ч а к н и н г баландлигидан иборат булган би ссектриса 
зам 
булади, 
д е м а к , у медиана ^амдир, яъни ¿ 0 = 5 , 0 га 
тенгдир.
Ш ун д ай к и ли б, ¿ , = ¿ / « = 2 5 см экан.
Жавоб:
«"25 см.
3 -м асал а
. У з а р о а , = ь ^ ° бурчак 
зо си л килиб урнатилган 
иккита к у з г у о р асн д а турган 
А
нуктанинг тасвирлари сон и 
N l 
г е о м е т р и к я саш
йули билан топилсин. 
Кузгулар орасидаги 
бурчак а б у л г а н умумий кол учун тасвирлар сони 
N
топи л ­
син.
Берилган-.
а , — 60°; а=£бОи.
Топиш к е р а к :
А', = ?, 
?
Ечилиши.
Я с си к узгуд а нуктанинг тасвири кузгуга нисба- 
тан сим м етр ик жойлашган мав^ум тасвирдан иборат булади. 
Бинобарин б и р о р а, бурчак билан туташтирилган иккита к уз -
www.ziyouz.com kutubxonasi


г у о р а с и д а г и .
А
нуцтанинг

ва II кузгудаги 
А
, ва 
мав^ум тасвири 
*оси л б у -
либ, б у тасвирлардан янги 
Л
, 2
ва Л
21
тасвирлар *осил 
булади ва ни^оят 
б у т а с ­
вирлардан яна 
А
,2| ва 
А 2П 
тасвир 
иккала 
кузгунинг 
орка (сирли) томонида 
* о -
сил б^лганлиги учун улар- 
дан бошца тасвир *оси л б^л* 
майди (
1 2
.
1 1
-расм).
Шундай килиб, кузгулар 
орасидаги бурчак а, = 60° 
бу лганда М =* 
6
та тасвир 
^осил 
булар 
экан. 
Буни 
Куйидагича ёзиш мумкин:
А:
12.11. раем
N
« ~
— — 6
1 “ а, “ 60° ~ *
Бинобарин, ум умий * о л д а
а
ихтиёрий цийматни олганда тас­
вирлар сони 
N
юк ор ид а ги формулага биноан куйидаги кури- 
нишга эга булади:
JV=
а
Жавоб:
уэаро а,—60° бурчак остнла Сирлаштирилган к^эгуда N ,= 6
2те
тасвир *осил булиб, умумни *олдз тасвирлар сони 
N
= — булар экан.
а
М у с т а в и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
62.1. Ясси к^ згу <р— 27° бурчакка бури лганда к узгудан кай- 
тувчи нур кандай ? бурчакка бури лади?
Ж авоб:
7

2
? = 5 4 ° .
6 2 . 2 . 'Ясси кузгуга ёруглик нури а ,= 2 2 ° бу р ч а к остида 
т уш м ок д а . Агар туш ган нурнинг полати узгартирилмасдан,
/ к у з г у бурилганда нурнинг туш и ш
бурчаги а^-З в
0
б^либ кол- 
са, кайтган нур цандай 
7
бурчакка бу ри ла д и?
Жавоб:
2?—2 ( я - я , ) —28\
62.3. Узаро а — 120° бурчак 
*оси л килган икки к у з г у о р а ­
си даги нуктадан 
*оси л б^лган тасвирлар со н и Л/ ни топинг. 
Керакли чизмани чизинг.
'¿%
Жавоб: N
— — —3.
а
www.ziyouz.com kutubxonasi


62.4. 
Б и р -бир ига параллел урнатилган ( а = 0 ° ) иккита куз- 
г уда х о с и л буладиган тасвирлар сони 
N
нимага тенг?

Жавоб: N
— — 
ос.
6 2 .5 . А г а р КУДУК тубини Куёш нури билан ёригиш учун 
ку^згу вертикалга нисбатан <р**25° бурчак остнда жойлашти- 
рилган б ^ л с а . Куёшнинг горизонтга нисбатан бурчак баланд- 
лиги 
7
ни т о п и н г . Керакли чизмани чизинг.
Жавоб:
т = 9 0 ° —2=р=40°.
62.6. Г о р и з о н тг а нисбатан бурчагий баландлиги 7 = 6 0 ° б о л ­
тан 
К у ё ш н и н г нури билан кудукнинг тубини ёритиш учун 
нурни н ай та рувч и кузгуни вертикалга нисбатан цандай чак о ст и д а жойлаш тириш керак? Керакли чизмани чизинг.
9 0 °—-г
Жавоб:
«р — — ;— -■ 15°.
2
62 
7. У з а р о а = б0° бурчак ташкил 
килувчи иккита ясси 
к ^ з г у о р а с и г а уларнинг кесишиш чизигидан <¿=8 см масофада 
ва ^ар кайси 
к^згудан бир хил узокликда 5 нуктавий ёр ур - 
лик манбаи жойлаштирилган. 5 нуцтанинг к^згулардаги тас- 
вирини чизинг ва здсил булган мав^ум тасвирлар орасидаги 
масофа 
х
ни топинг.
(X
Жавоб:
х=»2^з!п — —8 см.
а
62.8. 
Гор изон та л таркалаётган нурнинг йулига к уз гу куйил* 
ганда нурни нг шуъласи вертикал экранда А“ 1 5 с м баландлик- 
ка туш ган ( 1 2 . l i > раем). Агар к^згудан экрангача булган ма­
соф а /= » 6 0 см бу лса, нурнинг ту шиш бурчаги а ни топинг.
Жавоб:
а— а гс ^
~
=*аг< ^ 4 —76°.
Н
62 
9. К у з г у л и гальванометрнинг шкаласи 
м масофада 
жойлашган. А г а р нур шуъласи шкала марказидан /==50 см 
масофага си лжиган булса, к^згу кандай ¿б у р ч а к к а бурилган?
Жавоб: 
1
=агсХ$г--
— агсТ^0,^5 =
14°.
I
?
www.ziyouz.com kutubxonasi


62.10. 
Узаро 9 = 3 0 ° бурчак остида туташ тирилган иккита 
к узгун ин г бирига бурчак ^иррасига п е рп е н д и к ул я р жойлаш- 
гаи текисликда ётувчи нур тушади. Бу нурнинг 
иккала куз» 
гудан цайтгандан кейинги 
ofh u i
бурчаги 0 ни топинг (12.13- 
раем)
Жавоб:
0 -3 (/1+ / , ) - 2 ? -6 О 0.
1 -м асал а.
Эгрилик радиуси /? = 45 см б у л г а н бо т и к сферик 
« у з г у д а буюмнннг К — 3 марта катта тасвири *оСил булган. 
Буюмдан кузгугача булган масофа 
d
топилсин.
Б ерилган; R —45
см ; 
К = 3 .
Топиш керак:
Ечилиши:
ботик сф ерик к у з г у д а б у ю м н и н г тасвири икки 
з;олда кагталашган булади:
1) 
Агар бую м ботик сф ерик кузгунинг ф о к у с и
F
билан 
о п ти к маркази С оралигида турса, унинг ^акикий, тескари ва 
катталашган тасвири 
*осил булади 
( 1 2 . 1 4 - а раем). Бу ^олда

1
1
б о т и к сферик кузгунинг формуласи — * • —
булиб, унинг
R
d
f
катталаштириши формуласи /(=* — дан 
f ^ R d ^ Z d
булганлиги
d
Охирги ифодадан бую м дан к узгугача б у л г а н
d
масофани 
т опн б, *исоблаеак:
63- 
Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish