М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet13/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

.
= —
— :-------- *=* —-------«
м/с.
Т 
24-60-60 с 
8,64-Ю4 с
Экватордаги нуктанинг марказга интилма тезланиши аМ1!> 
бурчакли тезлик о> ва айланиш радиуси /? билан куйидагича 
богланган:
а. 

“ м.и. 
'*
Бунда <о = у  б^лганлиги учун,
_ « Я _ 4-3,143-6,4-10е м _
034 м / д
Л
24 -6 0 -6 0 са
Ж а в о б : V — 466 м/с; ая в — 0,034 м/с*.
М у с т а к и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
6.1. Шамол двигателининг гилдираги ¿ = 2 мин да N = 6 0
марта айланса, унинг айланиш даври 7\ айланиш частотаси V 
ва бурчакли тезлиги <о кандай б^лади?
Ж авоб< Т — — = 2 с; м — — — 0,5 с - 1 ; » > = 2 » — *■ 3,14 рад/с.
N
í
*
6.2. Орбитал радиуси / ?= 1,5*10® км б^лган Ер Куёш ат- 
рофида кандай тезлик V билан айланади?
Ж а в о б : V =- ~ ~  — 30 км/с.
6.3. Шамол двигатели парраклари айланишининг бурчакл^ 
тезлиги (о = б рад/с. Агар куракчалар учларининг чизикли 
тезлиги V = 20 м/с б^лса, куракчалар учларининг марказга 
интилма тезланиши амя ни топинг.
Ж а в о б : 
1
2
м.и. * « -V = 120 м /с3.
6.4 
Ш кив св=50 рад/с бурчакли тезлик билан айланмокда. 
Айланиш укидан /?, =*20 мм ва 
0 мм масофалардаги
нукталарнинг тезликлари v l ва 
хамда марказга интилма 
тезланишлари а х ва а 3 ларни топинг.
Ж а в о б : ^
1 м/с; 
— <
1
>#9 = 3 м/с.
Й! = а>3к 1 = 50 м/с*; 
*■ 
150 м/с*.
www.ziyouz.com kutubxonasi


6.5. Автомобиль эгрилик радиуси  = 200 м булган й^л 
буйлаб г>,«*72 км/соат тезлик билан хаРакат килаётган булса, 
унинг марказга интилма тезланиши я, ни топинг, Агар авто- 
мобилнинг тезлиги икки марта камайса (г/2=т>
7
,), марказга ин­
тилма тезланиш неча марта узгаради?
v\ 
a, 
v\[R 
fV \t
Ж а е о б : а, =■ — « 2 м/с*; — — ------ — [ — )» ■ 4,
Я 
«2
v\lR 
W
6.6. Радиуси = 2 м булган айлана буйлаб текис харакат- 
ланаётган жисмнинг марказга интилма тезланиши аи. =8 м/с3 
га тенг б^лса, жисмнинг айланиш даври Т, айланиш частота- 
си ^.бурчакли тезлиги м ва чизицли тезлиги v ларни топинг.
Ж а о о б : Т «= 2т. л / Л — = 3 ,1 4 с; ' » - — г / f ^ - - 0 , 3 2 — ;
г 
он м. 
n V
к 
с
« — 
— 2 Рад/С; и 
4
м/с.
6.7. Бола узунлиги /*=0,6 м булган ипга богланган тошни 
вертикал текисликда v*=240 айл/мин частота билан айлантир- 
моцда. Агар тошнинг тезлиги тик равишда ю^орига йуналган 
пайтда ип узилиб кетса, т о т кандаб h баландликкача кута- 
рилади?
4 „ a /a vs
Ж а л о б : h
= - — • — ll.G м.
- g
6.8. Ернинг сунъий йулдоши доиравий орбита буйлаб v =
— 8 км/с тезлик ва Т «= 96 мин/айланиш даври билан харакат- 
ланмокяа. Сунъий й^лдошнинг Ер атрофидаги баландлиги А 
ни топинг. Ернинг радиусини /? = 6400 км деб олинг.
vT'
Ж а о о б : h = -------- R •« 938* Юз м = 938 км.

6.9 Ернинг суткалик (Г= 24 соат) айланишида Тошкенткенг- 
лиги (<р1“ 41°20/) да ва Санкт-Петербург кенглиги (<р2=60°) да 
Ер сиртидаги нуцталарнинг v u щ  чизикли тезликлари ва а,, 
а 2 марказга интилма тезланишларинн топинг. Ернинг радиу­
сини /?="б400 км деб олинг.
2 я/? 
2
k
R
Ж л в о б : v t *» у — 
cosfi 
*=» 
149 
м/с; t/3— —р — 
cos«p2 
= 232 и /с;
<-2
4к*/?
ai — -у — cos
c o s ? , — 1,69-10 
м /с3.
6.10. 
Самолётдаги й^ловчига Куёш осмонда кузгалмай тур- 
гандек туюлиши учун самолёт экватор буйлаб Шаркдан Fap6- 
га томон кандай v тезлик билан харакатланиши керак? Ер ­
нинг радиусини  = 6400 км деб олинг.
2*/?
Ж а воб : v  = — - =
405 м/с.
www.ziyouz.com kutubxonasi


6.11. Бир-биридан ¿=**0,5 масофада икки диск ма^камлан- 
ган ук Vas 1200 айл/мин частотага мос бурчакли тезлик билан 
айланма харакат килмокда. Диск Укига параллел равишда 
учиб бораётган Ук дискларни тешиб $тади. Бунда иккинчи 
дискдаги тешик биринчисига нисбатан <
р = 9' бурчакка сил- 
жиган Оулса, Укнинс тезлиги ни топинг.
2пЛч
Ж а л о б : v -- -------— 40 м/с.
<
?
6.12. Айланма ^аракат килаётган гилдирак гардишининг 
чизикли тезлиги vx гардишдан аИланиш уцнга томон Д/?=12см 
мйсофада булган нуктаиинг -о2 чизицли тезлигидан 3 марта 
катта (z>i«—3®*) булса, гилдиракнинг радиуси ни топинг.
Ж а в о б : R = А/?* 
' ^ а 1 = 0 ,1 8 м.
VrfVi—l
6.13. Водород атомидаги электрон тахминан # = 5*10“ п м 
радиусли Бор орбитаси буйлаб узгармас -о = 2,2* 106 м/с тез­
лик билан *аракатланса, электроннинг ядро агрофидаги ай­
ланма *аракатининг бурчакли тезлиги о> ва марказга иктилмэ 
тезланиши аи.н. ларни топинг.
v
Ж а л о б : ® =» — >= 4,4- Ю16 рад/с; ам.н. “ “ — 9,68 • 10м м/с*.
R 
А
Н - б о б . ДИНАМИКАНИНГ Ф И ЗИ К АСОСЛАРИ
• Ньютоннкнг иккинчи конуни: жисмнинг куч таъсирида
олган тезланиши, а куч га т^гри пропорциоиал булиб, 
жисм массаси пг га тескари пропорционалдир:
-> 
р
л - - .
(2.1)
т
О Ж исмнинг импулъси А унинг массаси т. нинг тезлиги v 
га купайтмасига тенгдир:
K ^ m v  
(2.2)
/Кием импульсини $згариши А К  жиемга таъсир цилувчи 
куч импульси f-'At га тенгдир:
A K — F-At 
(2.3)
• Импульснинг сацланиш цонуни: ёпик системадаги жисм- 
лар имиульеларининг геометрик (вектор) йигиндиси узгар- 
масдир:
л 
к
К  +
Н- • ■
• + К =  2 ** """ -1 т №  * C0nst 
i 2-4)
¿‘-I 
¿-1
www.ziyouz.com kutubxonasi


/и,гг, + т . ^ 2 =■ т гщ -f яг,и, ■= const 
(2.4а)
• Механикадаги кучлар:
1) эластиклик куяи /%д Гук конунига биноан абсолют 
реформация Ы  га пропорционалдир:

( 2 . 5 )
Бунда ¿ —эластиклик (бикрлик) коэффициенти (пружинанинг 
каттичлик коэффициенти)
2) огирлик куча Р  жисм массаси т  нинг эркин тушиш 
тезланиши 
 
га купайтмасига тенгдир:
P ^ m g -  
(2.6)
3) бутун олам тортиш иш кучи F  жисмлар массаси ms 
ва тпч нинг купайтмасига тугри пропориионал булиб, улар ора- 
сидаги масофа г нинг квадрагига тескари пропорционалдир:
(2.7)
бунда v = 6,67* JO "11 м3/кг-с*— гравитацион доимий деб аталув- 
чи пропорционаллик коэффициенти.
4) иищаланиш куча 
нормал босим кучи F N га про­
порционалдир:
(
2
.
8
)
бунда k — ишкаланиш коэффициенти.
5) марказга интилма куч F MH жисм массаси т  нинг мар- 
казга ингилма тезланиш а и,к. га купайтмасига тенгдир;

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish