М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet10/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

 “ V
Масаланинг шартига кура жисм Ерга тушган пайтида 5—0 
булади. Бинобарин:
~ —
(^ 1
+ Щ)* — Н1 — 0 ёки gt‘i — 2(и, -\-
ъ
2)£—2А,=0.
Бу квадрат тенгламадан I вакт топилса,


1
+ Уц)± У(У
1
'ЬУ
2
)^+
2
ё
111
10м/с± 100 мУс-+2-10 м/с340 м __
£ 
10 М/С8
10 м/с±30 м/с
www.ziyouz.com kutubxonasi


МанфиЙ вацт физик маънога эга змас. Шунинг учун жисмнинг 
Нрга ту шиш вакти ¿=4 с.
У вактда аэростатнинг Ердан к^тарилган баландлиги куйи- 
дагига тенг б^лади:
й = А, -ЬчМ — 40 м + 4 м/с *4 с = 56 м.
)Каеоб\ /* Н с ; Л*56м.
М у с т а к и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
4.1. Эркин тушаётган жисмнинг Ерга урилиш пайтидаги 
тезлиги ^=39,2 м/с га етган. Жисмнинг тушиш баландлиги Л 
ва тушиш вакти ни топинг.
V*
)КйВОб\ к = —
= 7 8 ,4 м. £ — — * - 4 с.
2^ 
ё
4.2. Сузувчи баландлиги Л = 5м булган минорадан сакраб, 
сувда Л,—2 м чукурликкача богган. У сувда цанча / вакт ва 
кандай а тезланиш билаи ^аракатланган?
Жйвоб-- / — —
" 0 . 4 с: а «■ — ^
24,5 м /с3.
/
Л,
4.3. 
чуккисидан тушиб кетган тошнинг Ерга урилган 
товуши ¿ — 6 с дан кейин эшитилади Товушнинг тезлиги ъ*** 
»330м/с ва £ » 1 0 м/с* деб олиб, коянинг баландлиги А ни то- 
пинг.
Ж авоб: А = » | | / + £ -
( / + ^ ) 3" ^
153 м.
4.4. Жисм Л—45 м баландликдан бошлангич тезликсиз эр- 
кин тушмокга. Иулнинг пастки ярми {Иг — А/2) даги )фтача 
тушиш тезлиги % рт ни топинг.
(14-/?) 
г_
Жавоб: с»урт= -- --- / ¿'А—25,3 м/с.
4.5. Аэростат а = 2 м/с8 тезланиш билан юкорига тик кута- 
рилмокда. Аэростат ^аракатлана бошлаган пайтдан х= 5с ^т- 
гач ундан тош тушиб кетди. Бу тош канча I вактдан кейин 
Ерга тушади?
, . 
в*т+/в*х»+ 2


Жаеоб: / —--------------—3,45 с
ё
4.6 Эркин тушаётган жисм охирги ¿1= 2 с д а Л 1 =98м йул- 
ни утган булса, жисмнинг тушиш вакти ( ва тушиш баланд­
лиги Л ни топинг.
*1
8 1* 1 ■
Л'
www.ziyouz.com kutubxonasi



7. 
h «
245 м баландликдан эркин тушаётган жисмнинг 
тушиш вакти t ва охирги tx = 1 с колган моментдаги тушиш 
баландлиги Ах ни топииг.
Ж а в о б : * -
ÿ
'
j
- - 7 , 0 7 с ; А , - А - | ^ 
- , ^ =
64
,5 м .
4,8. 
-00
= 40 м/с тезлик билан юкорига тик отилган камон 
мулжалга t= 2 с дан кейин теккан булса, мулжал кандай 
А баландликда булган ва Укнинг мулжалга тегиш пайтидаги 
тезлиги J t кандай булган?
ЖапО'г. 
=»60,4 и; 
£ ¿—20,4 м /с.

9. Юкорига тик огилган Ук ва унинг товуши бир вактда 
/4—66') м баландликка етган. Укнинг бошлангич тезлиги г»0 ни 
топинг. Товуш тезлигипи v =  330м/с ва gæ lO  м/с2- деб олинг.
Ж авоб: v Q = V + — \— ^ —310 м/с.
2 ^ V )
4.10. Юкорига т;0=160м/с тезлик билан тик отилган пнев- 
матик милтик уки f=»20 м дан кейин кандай v t тезликка эри- 
шади? g-» Ю м /c* деб олинг.
Ж а в об : Vf—g i t — — . — 40 м/с.

8 >
4.11. Жисм бошлангич тезликсиз / j =6 с да Ерга эркин 
тушадиган баландликдан шу жисм ни 

0
— 39,2 
м /с
бошлангич 
тезлик билан ташланса, у канча t вактдан кейин Ерга тушади?
Ж а воб : 
( ^ ) Í + Í Í 
—3,2i с.
4.12. А=1,5 км баландликда вертолётдан ÿK г>0=ЗООм/с бош- 
ланрич тезлик билан пастга тик отилган. Укнинг Ерга тушиш 
вакти t ва Ер сиртида эришган тезлиги v t ни топинг. 
10м/с3 
деб олинг.
Жавоб'. t = ~  — - f ^
/ ~
j —2 — - 5 ,5 с \ v t = - y f  
4- ¿gh —346 м/с.
5 - § . Э ГРИ ЧИЗИЦЛИ Х А Р А К А Т
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
имасала. Баландлиги.И  = 16 м булган минорадан г>0 = 10 
м/с тезлик билан горизонтал отилган тошнинг ^аракат вакти 
/,,ерга тушиш узоклиги sx ва ерга урилиш тезлиги v топил- 
син.
Бералган: И — 16 м; -и0*=10 м/с; g = 9,8 м/с2.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Топиш керак: / = ?
= ? V — ?
Ечилиши'. Горизонтал 
отилган тошнинг учиш 
масофаси 5 ни иккита: 
горизонтал 
ва верти­
кал 5у ташкил этувчилар- 
га ажратамиз (1.3-раем). 
Харакатнинг мустациллик 
прннципига.биноан учиш* 
нинг горизонтал ва вер­
тикал ташкил этувчилари 
учуй 
куйидаги иккита 
тенгламани ёзамиз:
 
2 ’
бунда /—тошнинг х,аракат вацти булиб, унинг сон цийматини 
вертикал учиш тенгламасидан аницлаймиз.

/ 7 ” / Щ
. = 
-81 с-
Тошнинг харакат вакти ^ ни билган холда унинг ерга ту- 
шиш узоклиги 
нинг сон кийматини аниклаймиз:
^
= Ю м/с-1,81 с= 18,1 м.
Тошнинг ерга урилиш тезлиги V куйидагига тенг булади: 
V
*
-
-
/
v l + 2 g н  
Масалада берилганларни урнига куйиб ^исобласак:
- / ъ о + 2 ¡7 / = V 100 м2/са+2-9,8 м с М б м =20,3 м/с.
Ж а в об : * = 1 ,8 ! с; $*=18,1 м; V— 20,3 м/с.
2-масала. Горизонтга нисбатан о =30° бурчак остида г>0=* 
= 12 м/с бошлангич тезлик билан отилган тошнинг кутарилиш 
баландлиги Д учиш вакти t ва учиш масофаси з* топилсин.
Берилган: а = 30°; т>0«=>12 м/с; £ = 9,8 м/с2.
Топиш керак: #==? / = ? 
—■ ?
Ечилиши-. Горизонтга нисбатан а бурчак остида 
тезлик 
билан отилган тошнинг / вактдан кейинги тезлиги -о нинг вер­
тикал ташкил этувчиси 
ва вертикал силжиш масофаси $у 
Куйидагига тенг булади: (1.4-раем):
_______
... 
_____. 
8*
www.ziyouz.com kutubxonasi


__ v T e ^
- Г
\
Vx
s f*'l
X
1.4- раем
Тош харакат траекториясининг энг юкори нуктасида v y » О 
ва sy = H  б^лганлиги учун юцоридаги тенгламалар куйидаги 
к^ринишга келади:
«oSlna — gf,, 
(1)
Н  = •ügSin а • /, — 
(2)
(1) тенгламадан тощнинг кутарилиш вакти tx куйидагига 
тенг б^лади:
<, = ^
 
( 3 )
S
Бу ифода (2) га куйилса, тошнинг кутарилиш баландлиги Н  
ни хисоблаш формуласи келиб чицади:
Я = ч „
Sin2!!
sin*«
дан
Масалада берилганларни урнига куйиб ^исоблаб чикамиз:
V
q
sln*a 
144 м3/с2 sln*30° 
144-0.25 
.
И  =* 
--- =•---- ------- -- s--- — м = 1,84 м
2 - g  
2-9.8 м/са 
2 *9,8
Тошнинг учнш вакти t кутарилиш вакти 
» -°slna
S
икки марта катта булганлиги учун:
t =— 2/ = 2i/0sin а ___ 2-12 м/c sln330° _ 2-12 с-0,5 ^ ^ ^
1 = 

~
9,8 м/с» 

9,8 
* ’ 
С*
Тошнинг учнш масофаси sx куйидаги формуладан аникланади:

2voSiaa 
VflSln2a
s*

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish