— “ V
Масаланинг шартига кура жисм Ерга тушган пайтида 5—0
булади. Бинобарин:
~ —
(^ 1
+ Щ)* — Н1 — 0 ёки gt‘i — 2(и, -\-
ъ
2)£—2А,=0.
Бу квадрат тенгламадан I вакт топилса,
^
(У
1
+ Уц)± У(У
1
'ЬУ
2
)^+
2
ё
111
10м/с± 100 мУс-+2-10 м/с340 м __
£
10 М/С8
10 м/с±30 м/с
www.ziyouz.com kutubxonasi
МанфиЙ вацт физик маънога эга змас. Шунинг учун жисмнинг
Нрга ту шиш вакти ¿=4 с.
У вактда аэростатнинг Ердан к^тарилган баландлиги куйи-
дагига тенг б^лади:
й = А, -ЬчМ — 40 м + 4 м/с *4 с = 56 м.
)Каеоб\ /* Н с ; Л*56м.
М у с т а к и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
4.1. Эркин тушаётган жисмнинг Ерга урилиш пайтидаги
тезлиги ^=39,2 м/с га етган. Жисмнинг тушиш баландлиги Л
ва тушиш вакти I ни топинг.
V*
)КйВОб\ к = —
= 7 8 ,4 м. £ — — * - 4 с.
2^
ё
4.2. Сузувчи баландлиги Л = 5м булган минорадан сакраб,
сувда Л,—2 м чукурликкача богган. У сувда цанча / вакт ва
кандай а тезланиш билаи ^аракатланган?
Жйвоб-- / — —
" 0 . 4 с: а «■ — ^
24,5 м /с3.
/
Л,
4.3.
чуккисидан тушиб кетган тошнинг Ерга урилган
товуши ¿ — 6 с дан кейин эшитилади Товушнинг тезлиги ъ***
»330м/с ва £ » 1 0 м/с* деб олиб, коянинг баландлиги А ни то-
пинг.
Ж авоб: А = » | | / + £ -
( / + ^ ) 3" ^
153 м.
4.4. Жисм Л—45 м баландликдан бошлангич тезликсиз эр-
кин тушмокга. Иулнинг пастки ярми {Иг — А/2) даги )фтача
тушиш тезлиги % рт ни топинг.
(14-/?)
г_
Жавоб: с»урт= -- --- / ¿'А—25,3 м/с.
4.5. Аэростат а = 2 м/с8 тезланиш билан юкорига тик кута-
рилмокда. Аэростат ^аракатлана бошлаган пайтдан х= 5с ^т-
гач ундан тош тушиб кетди. Бу тош канча I вактдан кейин
Ерга тушади?
, .
в*т+/в*х»+ 2
„
,г
Жаеоб: / —--------------—3,45 с
ё
4.6 Эркин тушаётган жисм охирги ¿1= 2 с д а Л 1 =98м йул-
ни утган булса, жисмнинг тушиш вакти ( ва тушиш баланд
лиги Л ни топинг.
*1 ,
8 1* 1 ■
Л'
www.ziyouz.com kutubxonasi
4
7.
h «
245 м баландликдан эркин тушаётган жисмнинг
тушиш вакти t ва охирги tx = 1 с колган моментдаги тушиш
баландлиги Ах ни топииг.
Ж а в о б : * -
ÿ
'
j
- - 7 , 0 7 с ; А , - А - | ^
- , ^ =
64
,5 м .
4,8.
-00
= 40 м/с тезлик билан юкорига тик отилган камон
мулжалга t= 2 с дан кейин теккан булса, мулжал кандай
А баландликда булган ва Укнинг мулжалга тегиш пайтидаги
тезлиги J t кандай булган?
ЖапО'г.
=»60,4 и;
£ ¿—20,4 м /с.
4
9. Юкорига тик огилган Ук ва унинг товуши бир вактда
/4—66') м баландликка етган. Укнинг бошлангич тезлиги г»0 ни
топинг. Товуш тезлигипи v = 330м/с ва gæ lO м/с2- деб олинг.
Ж авоб: v Q = V + — \— ^ —310 м/с.
2 ^ V )
4.10. Юкорига т;0=160м/с тезлик билан тик отилган пнев-
матик милтик уки f=»20 м дан кейин кандай v t тезликка эри-
шади? g-» Ю м /c* деб олинг.
Ж а в об : Vf—g i t — — . — 40 м/с.
'
8 >
4.11. Жисм бошлангич тезликсиз / j =6 с да Ерга эркин
тушадиган баландликдан шу жисм ни
*я
0
— 39,2
м /с
бошлангич
тезлик билан ташланса, у канча t вактдан кейин Ерга тушади?
Ж а воб :
( ^ ) Í + Í Í
—3,2i с.
4.12. А=1,5 км баландликда вертолётдан ÿK г>0=ЗООм/с бош-
ланрич тезлик билан пастга тик отилган. Укнинг Ерга тушиш
вакти t ва Ер сиртида эришган тезлиги v t ни топинг.
10м/с3
деб олинг.
Жавоб'. t = ~ — - f ^
/ ~
j —2 — - 5 ,5 с \ v t = - y f
4- ¿gh —346 м/с.
5 - § . Э ГРИ ЧИЗИЦЛИ Х А Р А К А Т
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
имасала. Баландлиги.И = 16 м булган минорадан г>0 = 10
м/с тезлик билан горизонтал отилган тошнинг ^аракат вакти
/,,ерга тушиш узоклиги sx ва ерга урилиш тезлиги v топил-
син.
Бералган: И — 16 м; -и0*=10 м/с; g = 9,8 м/с2.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Топиш керак: / = ?
= ? V — ?
Ечилиши'. Горизонтал
отилган тошнинг учиш
масофаси 5 ни иккита:
горизонтал
ва верти
кал 5у ташкил этувчилар-
га ажратамиз (1.3-раем).
Харакатнинг мустациллик
прннципига.биноан учиш*
нинг горизонтал ва вер
тикал ташкил этувчилари
учуй
куйидаги иккита
тенгламани ёзамиз:
&
2 ’
бунда /—тошнинг х,аракат вацти булиб, унинг сон цийматини
вертикал учиш тенгламасидан аницлаймиз.
‘
/ 7 ” / Щ
. =
-81 с-
Тошнинг харакат вакти ^ ни билган холда унинг ерга ту-
шиш узоклиги
нинг сон кийматини аниклаймиз:
^
= Ю м/с-1,81 с= 18,1 м.
Тошнинг ерга урилиш тезлиги V куйидагига тенг булади:
V
*
-
-
/
v l + 2 g н
Масалада берилганларни урнига куйиб ^исобласак:
V - / ъ о + 2 ¡7 / = V 100 м2/са+2-9,8 м с М б м =20,3 м/с.
Ж а в об : * = 1 ,8 ! с; $*=18,1 м; V— 20,3 м/с.
2-масала. Горизонтга нисбатан о =30° бурчак остида г>0=*
= 12 м/с бошлангич тезлик билан отилган тошнинг кутарилиш
баландлиги Д учиш вакти t ва учиш масофаси з* топилсин.
Берилган: а = 30°; т>0«=>12 м/с; £ = 9,8 м/с2.
Топиш керак: #==? / = ?
—■ ?
Ечилиши-. Горизонтга нисбатан а бурчак остида
тезлик
билан отилган тошнинг / вактдан кейинги тезлиги -о нинг вер
тикал ташкил этувчиси
ва вертикал силжиш масофаси $у
Куйидагига тенг булади: (1.4-раем):
_______
...
_____.
8*
www.ziyouz.com kutubxonasi
__ v T e ^
- Г
\
Vx
s f*'l
X
1.4- раем
Тош харакат траекториясининг энг юкори нуктасида v y » О
ва sy = H б^лганлиги учун юцоридаги тенгламалар куйидаги
к^ринишга келади:
«oSlna — gf,,
(1)
Н = •ügSin а • /, —
(2)
(1) тенгламадан тощнинг кутарилиш вакти tx куйидагига
тенг б^лади:
<, = ^
( 3 )
S
Бу ифода (2) га куйилса, тошнинг кутарилиш баландлиги Н
ни хисоблаш формуласи келиб чицади:
Я = ч „
Sin2!!
sin*«
дан
Масалада берилганларни урнига куйиб ^исоблаб чикамиз:
V
q
sln*a
144 м3/с2 sln*30°
144-0.25
.
И =*
--- =•---- ------- -- s--- — м = 1,84 м
2 - g
2-9.8 м/са
2 *9,8
Тошнинг учнш вакти t кутарилиш вакти
» -°slna
S
икки марта катта булганлиги учун:
t =— 2/ = 2i/0sin а ___ 2-12 м/c sln330° _ 2-12 с-0,5 ^ ^ ^
1 =
9
~
9,8 м/с»
“
9,8
* ’
С*
Тошнинг учнш масофаси sx куйидаги формуладан аникланади:
,
2voSiaa
VflSln2a
s*
Do'stlaringiz bilan baham: |