М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet174/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

Ечилиши. Му^итнинг нисбий магнит сингдирувчанлиги деб, 
мухитдаги магнит майдоннинг индукиияси В  нинг вакуумдаги 
магнит майдоннинг индукцияси В 0 дан неча марта фзрк К«- 
лишини курсатувчи катталикка айтилади, яъни:
¡ х ^ — = 
~ 0,6-104 = 6000.
г
В „
2* 10” Тл
Жавоб: (I
—>
6000.
2- масала. Миснинг нисбий магнит сингдирувчанлиги {х, = 
=*0,999991, плагинаники |х2— 1,000360 ва п^латники Цз-=20-г 
-г 2000 булса.бу металларни магнитларнинг кайси синфига ки- 
ригкш мумкин?
Берилган: ц, *0,999991; |х2 == 1,000360; {ха« 20-^2000.
Топит керак: магнетикларнинг турини.
Ечилиши: Нисбий магнит сингдирувчанлигига цараб модда- 
лар уч группага булинади:
Нисбий магнит сингдирувчанлиги вакуумники 
— 1) дан 
бироз кичик ( { *
нит сингдирувчанлиги бирдан бир оз каттарок (н-> I ) булган 
моддаларга парамагнетиклар ва ни^оят (х^>1 булган модда­
ларга ферромагнетик моддалар дейилали. Бинобарнн, мис 
(р, =»0,999991 < 1)—диамагнетик, плагина (^>“ 1 С00360> 1)— 
парамагнетик ва пулат (^3=2и-|-2000> 1)-ферромагнетикдир.
Жавоб:
мне—диамагнетнк, пиатина— парама!нетик ва п^лат— феррсмаг- 
иетиклар турига кирааи.
3-масала. Токли соленоиднинг никель узагииинг ьесими 
юзи (5 =-20 см8) оркали утган магнит индукция окими Ф = 
— 1,256* 10” 2Вб. Агар соленоид ичидаги бир жипели магнит 
майдоннинг кучланганлиги //**• 2,5-104 А/м булса. никелнинг 
шу шароитдаш нисбий магнит сингдирувчанлиги |х ни топииг.
Берилган
2,5-10* А/м; Ф =■ 1,256-Ю "2 Вб; 5=2- 10"ям*г
1
^-12,56-10-7 Гн/м.
Топиш керак: {*=*?
Ечилиши: Соленоид Узагининг кундаланг кесими юзи 5 
оркали утувчи магнит индукиия окими цуйидагига тенг: 
Ф - Я . 5 — (10!1ЯУ, 
бунда В —магнит майдоннинг индукцияси, Н  эса кучланганли­
ги, 
— магнит доимийси. Охирги формуладан соленоид узак 
материалининг нисбий магнит сингдирувчанлиги V1 ни аницлаб, 
унинг кийматини ^исоблаб топамиз:
.
±_____________ «.¡М О - ’ В»________ _200.
1*0^5 
12,56-10~7 Гн/м-2,5 А/м-2*10~3 м*
www.ziyouz.com kutubxonasi


М у с т а ^ и л е ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
53.1. Магнит индукцияси £0 — 2-10“ 3 Тл булган вакуумдаги 
бир жинсли магнит майдонга жойлаилирилган темир б^лаги- 
лаги магнит майдоннинг индукцияси В — 0,4 Тл. Темирнинг шу 
шароитдаги нисбий магнит сингдирувчанлигн |х ни топинг.
в
Ж авоб:
— 200.
о0
53.2. Кумушнинг нисбий магнит сингдирувчанлигн р.,—
— 0.999981, вольфрамники 
1,000175, таркибида кремний 
булган темирники эса р.3*=40С)~-10000. Бу мегаллар магнетик- 
ларнинг цайсн турига киради?
Ж авоб: ¡л,<1 диамагнетмк; р-а>1 парамагнетик; р3> 1 ферромагнетик.
53.3. Вакуумдаги токли галтак ичида ^осил булган бир 
жинсли магнит майдоннинг индукцияси В 0 — 1,5* Ю” 4 Тл бол­
тан. Агар унга пулат узак киритилганда индукция £ = 0,6Тл 
гача ортган булса, п^латнинг шу шароитдаги нисбий магнит 
сингдирувчанлигн р. ни топинг.
В
Ж авоб:
ц — 

«- 4000.
Во
53.4. Агар бир жинсли магнит майдонла жойлашган пулаг 
булаги ({х«= 650) даги магнит индукцияси 5=1 , 4 Т л булса. 
майдоннинг кучлангаилиги Н  ни топинг. •
в
Жавоб: Н -
--- —р 1.7-10» А/м
НсИ
53.5. Соленоид ичидаги бир жинсли магнит майдоннинг 
кучланганлиги И ** 2,4* 103 А/м булса, унинг никель узагининг 
{р.-» 250) кунлаланг кесими юзи (5= 1,6 см*) орцали утувчн
магнит индукция окнми Ф
ни топинг.

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish