М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet169/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   165   166   167   168   169   170   171   172   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

В  билан 
ÿpaM 
сиртига утказилган нормал 
я
орасидаги бурчак 
а, = 0°, а
2
= 69° ва а
3
— 90° булган доллар учун урамни кесиб 
Утувчи магнит индукция окими Ф ни топинг.
Жавоб: Ф| = Bab eos atj — 0,15 В5; Ф2 — Bab eos oj = 0,075 В6;
Ф3 = Bnb eos аз “ 0.
50.2. 
Кучланганлиги //=*500 А/м булган, хаводаги бир жинс­
ли магнит майлонда куч чизн^ларига перпендикуляр жойлаш- 
ган 
6
— 300 
cm
'
j
сирт оркали кесиб утган магнит майдон ин­
дукция оцими Ф ни топинг.
Жавоб: Ф -
18,84.10~8 Вб.
50 3. Кесими юзи 5*«0,5 м* булган ясси сиртни кесиб ута- 
ётган магнит индукция окими Ф — 1,25-10“ * Вб. Магнит май- 
доннинг индукцияси В  ни топинг.
Ф
Жавоб: В — — — 2,5 • 1 0 '2 Тл.
О 

50 
4. Соленоиднинг темир узаги 
8000) да хосил килин- 
ган бир жинсли магнит майдоцнинг кучланганлиги И —10
3
А/м 
ва узакнинг кундаланг кесими оркали утган магнит индукция 
окими Ф = 3,2-11Г
2
Вб. Узакнинг ^ндаланг кесими 5 ни 
топинг.
Ф 
.
Ж авоб: 
S =
----- « 3,2-10 
и"* «=. 3,2 си*.
50.5. Агар бир жинсли магнит майдондаги темир <^=*5000) 
булагининг кесими юзаси (5=0,2 м*) дан утаётган магнит ин­
дукция окими Ф — 2,5 Вб булса, магнит майдоннинг кучлан­
ганлиги Н нимага тенг б^ладн?
Ф
Жавоб: И
— --- - — 2000 «4/м3.
50.6. Кучланганлиги /У—
8
• 10
3
А/м булган бир жинсли маг­
нит майдонга жойлашган темир (^**5000) булагнининг кесими 
юзаси (¿«-40 см*) дан утаётган магнит индукция окими Ф ни 
топинг.
Жавоб: Ф — {XojJt/íS ■= 0,2 Вб.
50.7. Индукцияси В — 1,2-10“"* Тл булган бир жинсли маг­
нит майдонга томонлари а —4 см дан булган квадрат рамка
жойлаштирилгал. Рамка юзасига утказилган нормал л билан
www.ziyouz.com kutubxonasi


магнит индукция вектори В  орасидаги бурчак а*=45° ни таш- 
кил цилади. Рамканинг кесим юзи орцали утаётган магнит ин- 
дукция оцими'Ф ни топинг. Магнит доимийси 
10
“ 7
Г
н
/
м
Жааоб: Ф - Ba* cos а « 1,36 • 1 (Г
6
Вб.
50.8. Узунлиги / « 1 м булган тороиднииг кундаланг кеси- 
ми юзи ¿’=*2,5 см* булган темир у^аги оркали утаёгган магнит 
индукция оцими Ф — 1,5* 10
~ 3
Вб. Агар темирнинг нисбий маг­
нит сингдирувчанлиги ja = 800 б^лса, тороиднинг ампер-урам- 
лар сони Ш  ни топинг. Магнит доимийси р.0= 4-Ю
“ 7
Гн/м.
ф/
Жавоб: ¡N  
— — — о-Ю
3
ампер урам. 
fioitS
50.9. Кучланганлиги Н ~  2,4 • 10* А/м булган бир жинсли 
магнит майдонда магнит куч чизиклари билан р «= 30° бурчак 
ташкил цилиб жойлашган 5 = 3 м* юзли ясси сиртни кесиб 
утувчи магнит индукция оцими Ф ни топинг.
Ж авоб:
Ф — 
cos (90° — fí) — 
j
±
qjx
N S
sin [i — 4,52- lO“ 2 Вб.
50.10. Юзаси 5=1,2 м
2
булган рамка 5 —0,3 Тл индукция- 
ли бир жинсли магнит майдонда куч чизицларига перпенди­
куляр (я, = 0) равишда жойлашган. Рамка 180° га бурилганда 

3
=*
18
:J°) уни кесиб утувчи магнит индукция окнмининг узга- 
риши ЛФ ни топинг.
Ж авоб:
ДФ 
— 
Ф, — Фа 
-■ 
ВИ
cos 
а, 
— 
ВЪ
cos 
a a 
— 
0,72 
Вб.
5Ь§. ЭЛ ЕКТ РО М А ГН И Т И Н Д У К Ц И Я ЦОНУНИ 
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
/-масала. Канотларининг цулочн /=50 м булган реактив 
самолёт горизонтал *олатда ^=»900 км/соат тезлик билан уча- 
ётганда самолёт канатларининг учларида *осил буладиган 
потенциаллар айирмаси и топилсин. Ернннг магнит майдони 
индукциясининг вертикал ташкил этувчиси 5 = 5*10
“ 5
Тл.

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   165   166   167   168   169   170   171   172   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish