М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин


Е яи лиш и : Турли ншорали зарядланган копламалари билан  уланган конденсаторлар батареясидаги умумий заряд  д — С и



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet112/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

Е яи лиш и
: Турли ншорали зарядланган копламалари билан 
уланган конденсаторлар батареясидаги умумий заряд 
д — С и  
* а р бир конденсаторнинг 
д х= С хи ,
ва 
д2—С2и 2
зарядлар фар- 
кига тенг. Бунда С=*С, 4- 
С2—
улангяндан кейинги умумий си- 
рим. Шундай килиб, агар 
д} > д 2
булса, 
— С а£/Э
ва агар 
д2
> ламаларни ечиб, биринчи ва иккинчи доллар учун мос равиш- 
да куйидаги муносабатларни оламиз:
С, 
—— ва С , = С 2 •------ .


и ^ и

£/, + У
Берилган киймагларни урнига куйиб *исобланса, куйидаги нл- 
тижа келиб чикади:
33 
мкФ 4В+2В = 33 мкФ 
=11 мкФ, 
£ / , — £ /
',0 В - 2 В
18В
г> 
„ и * - и
 
к 4 В - 2 В
0 0

2 В 
0
, ь
СА = С2 
-
= 3 3 м к Ф ------------ — 33 мкФ — = 3 мкФ.
£/, + £/ 
2 0 В 
2 В 
2 2Ь
Жакоб:
Конленсаторлар зарядлариниш- ниебаниа м раб биринчи ГчОН- 
.аеисаторнннг электр сигимн С\— И мк1> ёки 
б
ык1> буладн.
www.ziyouz.com kutubxonasi


2- 
масала.
Радиуслари 
10 см ва /?2 = 5 см булган, 
t?, — 2и В ва 
9
2 = 10 В потенниалларгача зарядланган металл 
шарлар ингичка утказгич билан узаро туташтирилса, шарлар- 
д а кайта тацсимланган 
q\
ва 
q¿
зарядлар *ам да уларнинг «i 
за 90
сирт зичликлари нимага тенг б^лади?
Берилган: R l = 0 , \ Щ
К 2 = = 0 , 0 5 м : ? ! * = 2 0 В ; <р2 = 10 В; 
* -
£° =
~ = 8 -8 5 ' 
1 0 " 12
ф /м- 
4я-9-10* 
м 
7'опиш к ер ак : q\
= ? 
я ’г ~
? «i — ? « í — ?
Е чилиш и:
Шарларнинг дастлабки зарядлари »
41
Гб
0
е/?,7
г с у Р з ** 
улангандан кейин эса в С 2ср =* 4тс*0е/?,(р, 
— С 2бу^ади. 
Шарларнинг 
улангандан кейинги умумий потенциали <р ни зарядларнинг 
сацланиш конуни 
q\
- f
Ях+Яг
га acocan 4ns0e(/?1 -Ь/?а)<у *

+ Ра?г)* Келиб чицкан ифодадан у цуйидагига
т е н г булади;
Я\Ъ
+ ЯаТ*
+ Л
3
У * о л д а узаро улангандан кейин шарлардаги зарядлар куйи- 
д а ги га тенг б^лади:
q\ =С,
= 4 « ^ ,
=
«I Т ■'J

Í
Ф

0,1 м*20 В + 0,05 м -10 м 
, о с , л - ю и-
°
«iTiHó-8 7
’ м 
о., „ +
0,06
м-----------'■8 5 - , °
Кл’
- - 0 . 0 5 ы 0 ¿ Ü _ 2I)в + 0.Ó5 М. 10м _ 0 9 3 . 10- ю Кл_
4я • 9 • 109 
м 
0,1 м + 0,05 м
Улангандан кейин шарлардаги зарядларнинг сирт зичликлари 
куйидагиларга тенг булади:
а[
= — —= 4пеое#1(#1?1 +
R-.f
а) и
+ #аТз)
‘ 
5, 
4nR\(Rt+
/?,) 
+
^
_ 8 ,8 5 - 1 0 ~ 12Ф /
м
- 1 .(0 .»
м
-20 В + 0.05 
м
- 10 В ) 
, . ? 5
ю к , 3.
0,1 м(0,1 м -|-0,05 м) 
’ 
М *

¿»з 
4 * / ? ^ , + R 3) 
R-Á^t +
н 
S ^ - I Q - 1-' 
Ф/м.1-(0,1 
м • 
20 В
4
-
0,05 м-10В^=
^
 
Кл 
0,05(0,1 м + 0,05 
м) 
~~ 
м**
Ж авоб: q \
- 1 ,8 5 . 1 0 —10 К л , 
q\
« О Д О -К Г 10 Кл, 
а[
- 1 4 ,7 5 -К Г 10 Кл/м>, 
e ¿ —2 4 ,5 *Ю -1 0 К л/м*.
www.ziyouz.com kutubxonasi


3-м а са ла.
Ясси 
конденсатор копламаларининг 
ораси бир 
хил 
¿ - * 0 , 5 мм 
калинликдаги 
шиша (е, *= 7), 
слюда 
и* 
=
6) ва 
парафннланган цороз (*3— 2) дан иборат диэлектриклар билан 
т^лдирилган. 
Лгар 
конденсатор копламаларининг 
юзи 5
— 
-» 2 0 0
смв булса, конденсаторнинг электр сирими 
С
топилсин.
Б ерилган: й-*=
0 (5 мм = 5 ' 1 0 “ ‘' м; 5 — 200 см* =»2 • 10- 2 м*: 
е, = 7, еа — 6, е3 = 2; е0= 8 , 8 5 • 10” 12 Ф/м.
Топаш керак:
Ечилиш и.
Агар ясси конденсатор копламаларига параллел 
цилиб юпка металл пластинка киритилса, у *олда унинг сирт- 
ларида мицдор жи^атидан тенг карама-карши ишорали зар я д - 
лар индукцияланади. Шунинг учун *а м , копламалари орасида 
диэлектрик пластинкалари булган конденсаторнинг электр си- 
р и м и н и
бу диэлектриклар сиртларига юпца металл цатламляр 
суртилган деб фараз цилиб аницлаш мумкин. Бу *олда узаро 
кетма-кет уланган конденсаторлар *о с и л булиб, уларнинг 
электр сиримлари:
С
е0с,6‘ у-* 
л
Iе —— ; 
, ь 3= ——-
й 
а 
а
булгани учун, конденсаторнинг умумий электр сирими 
С
С 
С\ 
Ср 
Сз 
\ 8х 
еа 
6э'
Бундан
*о*1*з*зЗ
(е,в3 + 8,в3 4* £з*з)^

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish