М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

1-расм. 
Н атр и й к а н а л л а р и ва «дарвоза» м ехан и зм ларин и нг иш лаш
тарзи.
А-т инчликда т -ф аоллаш т ирувчи дарвозалар («т-дарвоза») ёпщ .
Б-к;узгалганда «т -дарвозалар» очиц.
В -деполяризация даврида «т h- инактивация дарвозалар» ёпщ .


Натрий каналларидан тапщари бошка К*; С а2' каналлари ^ам 
танлаб утказиш хусусиятига эга.
Хочкин ва Хакслилар каналларни «муста^иллик» тарзини 
очиб бердилар, бу тамойилга кура, натрий ва калий каналлари 
бир-бирига бсжпщ булмаган ^олда фаолият курсатадилар.
Турли каналларнинг утказувчанлиги бир хил эмас. Калий ка- 
налларида натрий каналлари сингари инактивация жараёни руй 
бермайди.
Бундан таш^ари, калций каналлари фаолияти ^ам катта ^изи- 
1
р ш уйротади. Одатда, купгина ^олатларда мембрана ичига ки- 
рувчи калций о^ими етарли катталикка эга булмаганлиги сабаб- 
ли, ^ужайра мембранасида деполяризацияни ча^ира олмайди. 
Купгина ^олатларда ^ужайра ичига тушган калций, «мессенжер» 
ёки иккиламчи таш увчи вазифасини бажаради. Натрий ионла- 
рининг ^ужайра ичига кириши натижасида келиб ч и д е н хужай- 
ра мембранасининг деполяризацияси калций каналларини фа- 
оллаштиради. Калций каналларининг инактивацияси бир мун- 
ча мураккаб жараёндир. Биртомондан, ^ужайра ичида эркин кал­
ций концентрациясининг ортиши калций каналларининг инак- 
тивациясига олиб келади. Иккинчи томонидан эса, хужайра ци- 
топлазмаси оцсиллари калцийни узига бириктирадилар, бу уз 
навбатида калций о^имини узок; муддат бир хил катталикда 
ушлаб туриш ига имкон беради. Бу ва^тда натрий о^ими бутун- 
лай секинлашади. Юрак ^ужайралари фаолиятида калций канал­
ларининг ахамияти жуда му^имдир.
Т инчлик потенциалы.
Тинчлик ^олатида ^ужайранинг ички 
юзаси таш^и юзасига нисбатан манфий потенциалга эга. Тинч 
^олатда булган нерв ^ужайраси мембрана потенциали тахми- 
нан 70 -95 
мВ га
тенгдир. Хочкин ва Х аксли назарияларига му- 
вофиц, мембрана потенциалининг катталиги б и р неча омиллар- 
га богли^: ^ар хил ионлар учун хужайра мембранасининг селек- 
тив утказувчанлиги, хужайра цитоплазмаси ва сиргида ионлар 
концентрацияси ^ар хил булишига, (ионлар ассимметрияси), 
ионлар фаол транспортини ишлаш принципига ва >^.к. Пекин бу 
омиллар бир-бири билан узвий боглиадир. Бу потенциаллар 
фарки 
тинчлик потенциали
ёки 
мембрана потенциалы
деб ата- 
лади. Тинчлик потенциалини фа кат микроэлектродлар ёрдами- 
да аниклаш мумкин, бу электродлар хужайра ичидаги потенциал- 
ларни сезишга мулжалланган. М икроэлектрод - шиша найча- 
дан чузиб ясалган ингичка капилляр, яъни кичик томизгичдан 
иборат. Кичик томизгич учининг диаметри тахминан 0,5 
мк.


Кичик томизгичга туз эритмаси (3 
М
КС1) тулдирилади, эрит- 
мага эса металл электрод ботирилади ва узгармас токнинг ку- 
чайтиргичи осциллограф билан бирлаштирилади. М икроэлект­
род цужайрани цопловчи мембранасини тешиб утиши биланок, 
осциллограф нури бошлангич цолатдан дарцол пастга бурилиб, 
янги сатцда карор топади ва цужайранинг юзаси билан прото- 
плазмаси уртасида потенциаллар узгаришини курсатади. >^ужай- 
ра мембранасига микроэлектрод шикает етказилмасдан киритил- 
са, цуж айра бир неча соатгача фаолияг курсата олади.
Т и н ч л и к п о т е н ц и а ли н и н г к ели б чи циш м е ха н и зм и Л и н ч -
лик потенциали табиатини туш унтириш да турли назарияларга 
м урож аат этилади. Бу муаммо цацида цозирги тасаввурларни 
биринчи булиб, яратганлардан бири В.Ю .Чаговецдир. У 1896 
йилда «Биоэлектрик жараёнларининг ион табиати» хацидаги 
фикрни баён цилди ва шу потенциалларнинг келиб чикишини 
изоцлаш учун электролитик диссоциация назариясини тадбиц 
этиш га уриниб курди. Кейинчалик Ю .Бернштейн «Мембрана- 
ион н азари яси»н и олра сурди. Бу назарияни А.Ходжкин ва 
А .Х аксли (1952 й.) такомиллаштириб, тажрибаларида исбот- 
лаб бердилар. Х.озирги кунда бу назарияни купчилик олимлар 
эътироф этадилар. М ембрана-ион назариясига мувофиц, потен- 
циаллар цужайранинг ичида ва сиртида К +, N a \ С1 ионлари кон- 
ценграциясининг дар хиллигидан ва мембрана бу ионларнинг 
турлича утказувчанлигидан келиб чицади.
Н ерв ва мускул цужайраларининг сиртидаги суюцликка нис- 
батан протоплазмасида калий ионлари 20-50 баравар купроц, на­
трий ионлари 8-10 баравар камроц ва хлор ионлари эса 50 бара­
вар камдир. Бу цолатнинг сабаби шундаки, цужайра мембрана- 
си кузгалм аган пайтида калий ионларини яхши утказади ва ак- 
синча натрий ионларини ёмон утказади. Бу натрий ва калий изо- 
топлари ёрдамида утказилган тажрибада исботланган.
М ем брана потенциалининг келиб чициш механизмини Бер- 
нш тейн-Х очкин назарияси буйича куйидаги модел-тажрибада 
куриб чицамиз. Сунъий ярим утказувчан мембрана билан ажра- 
тилган идиш нинг унг ярмига концентрланган К, S 0
4
эритмаси 
тулдирилади, чап ярмига эса камрок концентрацияли калий суль­
фат эритмаси солинади. Идишнинг ажратиб турган мембрана 
теш иклари мусбат зарядли К ' ионларини бемалол утказади ле- 
кин манф ий зарядли S04~ ионларини утказмайди. Концентра­
ция градиенти (тафовут) борлиги сабабли К' ионлари мембрана 
орцали идиш нинг унг ярмидан чап ярмига диффузланиб бема-


лол ута бошлайди. Бунга ^арама-^арши уларо^, м ем брана ор^а- 
ли ута олмаган манфий зарядли ионлар, яъни 8 0 4" и о н л а р мем- 
бранасининг унг юзасида туплана бошлайди. У лар манфий за­
ряди билан К+ ионларини электростатик йул билан уш лаб тура- 
ди. Бунинг натижасида мембрана цутбланади унинг икки юзаси 
уртасидаги потенциаллар фарк;и юзага чи^ади.
Мембрана сирти ва ички томонларида К ‘ ионларининг кон- 
центрацияси фар^и тинчлик потенциали м ивдорини белгилаб 
берувчи асосий омил эканлиги ^озирги кунда маълум. М ембра­
на ор^али диффуз потенциаллар фарци Н ернстнинг ^уйидаги 
формуласи ёрдамида ^исоблаб топилади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish