М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet200/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

суперфициал, ин-
тракортикал, юкста-
медуляр
тафовут цили- 
нади.
С уп ер ф и ц и а л не-
ф р о н ла р
а с о с а н
пустлоц цисмида жой­
лашган. 
Юкстамедул-
ляр нефронни
цопток- 
часи суперфициални- 
кидан каттароц, коп- 
токчаси б у й ракн и н г 
м аги з ва п у стл о ц
м о д д аси ч е г р а с и д а
ж о й л аш га н (р а е м ).
Суперфициал нефрон­
ни ген л е ц о ву зл о ги
ю к с т а м е д у л л я р не- 
ф ронникидан цисца- 
роц.
Буйракларни цон билан таъм инланиш ини узига цое хусуси- 
ятларидан бири шуки, цон нафацат тр о ф и к вазифани балким 
сийдик цосил цилиш учун хам зарурдир. Кнорин аортасидан бош - 
ланган буйрак артерияси орцали цон б илан таъминланади. Буй- 
рак артериялари майда томирларга тарм оцланиб, артериолалар- 
ни цосил цилиб, Ш умляпскисй-Баумен капсуласига киради в а 
капиллярларга майдаланиб, малпигий коптокчасини цосил кила- 
ди. Олиб келувчи артериола диаметри олиб кетувчи артерио- 
ладан икки баробар катта. Бу эса капиллярларда юцори боси м - 
ни цосил цилади (70 мм сим. уст.). О либ келувчи артериолани 
мускул кавати яцши ривожланган булиб, том и р диаметрини бо- 
шцаришда ацамияти катта. Олиб кетувчи артериолаларна б ули - 
надилар проксимал, дистал, найчалар ва генле цовузлоги атро-
82-расм. Нефроннинг тузилиши ва цон 
билан таъминланиши.
А-нефрон; Б -м а л п и ги й коптокчаси:
1,9-капсула, 2-ко п т о кч а , 3-дистал эгри-
бугри каналча, 4-пр о кси м а л эгрч-бугри
каналча, 5-Г ен ле цовузлоги, б-йигувчи
найча, 7-олиб к елу вч и артерия, 8-олиб
кетувчи арт ерия, 10-капсула бушлиеи,
11 -кап иллярлар.


фида м айдаланиб яна кагшллярларга ва сунгра вена ^он томир- 
ларига утадилар. К оптокча томирлари ф а^ат сийдик ^осил 
цилишда и ш ти рок этадилар. Ю кстамедулляр нефронни кон би- 
лан таъм инланиш ини узига хос ^усусияти шундан иборатки, 
олиб кетувчи артериола капиллярлар тури ^осил цилмай генле 
^овузлорига п араллел магиз моддага турри тушиб, сийдикни 
осмотик цуйилиш ида иштирок этади.
Бир минутда ю ракдан отилиб ч и д а н цоннинг 
^исми буй- 
раклар ор^али утади. Бу ^онни 91-93% буйракнинг пустлоц мод- 
даси ор^али цолган цисми эса маниз моддаси о р кал и утади. Коп- 
токчада ^он 
ощтии
уз-узини бошкарилиши ^исобига артериал 
босим ( 90 дан 190 мм сим усг) узгарса ^ам сийдик ^осил були- 
шига таъсир этмайди.
Ю к с т а гло м е р у ля р комплекс.
Ренин ва биологик фаол 
моддалар синтез цилувчи ^ужайралар 
й и р и н д и с и
морфологик 
жихатдан уч бурч ак шаклини эслатади. Бу учбурчакнинг икки 
томонини олиб келувчи ва олиб кетувчи артериолалар, асосини 
эса дистал н ай чани н г зич a o f ^ужайралари (m acula densa) Хо- 
сил цилади. (раем). Коптокча яцинида афферент артериоланинг 
мускул ^авати ш и ра ажратувчи эппителиал хужайралар билан 
алмашади.
С ийдик %осил б у л и ш ж араёни.
Сийдик хосил булиши би- 
рин кетин келувчи учта жараённи уз ичига олади.
1 .Коптокчалардаги филтрация (ултрафилтрация), буйрак коп- 
токчаларида цон плазмасидан сув ва паст молекулали модда- 
ларни к;аналчаларга утиши- бирламчи сийдикни ^осил булиши.
2.К аналчалардаги реабсорбция. Бирламчи сийдикдан сув ва 
филтратдаги организм учта зарур булган моддаларни конга кайта 
сурилиши.
З.К аналчалардаги секреция- органик моддалар ва ионларни 
^ондан каналчалар бушлигига секретор йул билан утказилиши.
К опт окчалардаги филтрация.
Буйракларда сийдик хреил 
булиши буйрак коптокчаларида кон плазмасидаги сув ва пастмо- 
лекулали моддаларни ^аналча бушлирига сизиб утишидан иборат.
Суюцлик цон том ирлар бушлигидан коптокчалар бушлигига 
коптокчалар девори орцали сизиб утади. Филтрловчи мембрана 
уч каватдан: капи ллярлар эндотелийси, базал мембрана, висце- 
рал эндотелий ёки падоцитлардан иборат. Капиллярлар эндоте- 
лийсида 50-100 нм диаметирли тешикчалар мавжуд. Иирик мо­
лекулали о ^си л л ар бу тешикчалар со^асида ^имоя каватларини 
^осил к;илиб, глобулинлар ва албуминларни утказмайди. Тешик-


чалар ор^али шакилли элементлар ва оксилларни утиши чегара- 
ланган, аммо к;он плазмасида эриган паст молекулали моддалар 
эркин ута олади.
Кейинги каваг базал мембрана булиб, филтрланувчи модда- 
ларни асосий цалцони ^исобланади. У ларнингтеш икчалари кат- 
талиги 3,4нм га тенг. Тешикчалар молекулаларни катталиги, шак- 
ли ва цутбига цараб утишини чегаралайди. Теш икчалар ички 
юзаси манфий зарядланган булиб, манфий зарядли моддалар- 
ни, жумладан, оксилларни утказмайди.
Подоцитлар, моддаларни филтрловчи учинчи каватни таш- 
кил цилиб, у ни оёцчалари базал мембранага тегиб туради. По- 
доцит оёцчалари орасидан филтрланувчи с у ю ^ ш к утади. Бу 
теш икчалар албумин ва бошца юцори молекулали моддаларни 
утказмайди. Куп каватли филтр цон оцсилларини утказмайди ва 
оцсилсиз бирламчи сийдик ^осил цилади.
М олекуляр орирлиги 5500 дан паст булган моддаларни те­
шикчалар осон утказади. Нормал ^олатда сув билан ултрафил- 
трат таркибида барча паст молекулали моддалар булади. К[он- 
нинг шакилли элементлари ва оцсилларнинг аксарият цисми 
булмайди.
Филтрация содир булиши учун филтр, филтрланувчи суюц- 
лик ва филтрловчи босим булиши керак. Ф илтрни тузилиш ини 
куриб чивдик, филртланувчи сукнуш к эса цон плазмаси. Ф илт­
рловчи босим асосий омиллардан бири ^исобланади. Коптокча- 
лардаги ултрафилтрация коннинг гидростатик босими таъмин- 
лайди. Филтрланиш тезлигини эса самарали ф илргация босими 
белгилайди. Бу босимни цуйидаги формула билан ифодалаш
мумкин:
РА 
=Р 
-(Р 
+Р 

)
филтр 
гидр у 
о н к о ти к
к ап су л а и чи д аги ги д р о ст б о с и м
'
Коптокчалардаги гидростатик босимдан (Р ), Кон плазмаси 
оцсилларини онкотик босими (Ронк) ва капсула ичи гидростотик 
босим (Рк 
лаичи) 
й и р и н д и с и н и
айримасига тенг.
Инсоннинг буйрак коптокчаларидаги гидростотик босим 70 
мм сим уст, цон плазмаси оцсилларининг онкотик босими 30 
мм сим уст га тенг. Капсула ичи гидротатик босим эса 20 мм 
сим уст га тенг.
Демак филтрация босими 70-(30+20)=20мм сим уст га тен г 
экан. Филтрация босим юцоридаги курсатилган омиллар узга-


риш ига цараб ортиб ёки камайиб кетиши мумкин. Агар инсонда 
артериал босим кескин пасайиб кетса сийдик цосил булиши 
тухтайди.
Филтрланиш жараёнини мицдорий курсаткичи коптокчалар- 
даги филтрация тезлиги билан ифодаланади. Бунинг учун цон 
ва сийдикдаги маълум моддалар мшуюри аницланиб гекшири- 
лади. Ш у мацсадда цон бирон бир зарарсиз к,он плазмаси оцсил- 
лари билан бирикмайдиган, реобсорбцияланмайдиган ва секре- 
цияланмайдиган модда юборилади. Бунга мисол цилиб инулин, 
маннит, креатинин ва бошцаларни келтириш мумкин.
Ф илтрланиш жараёнини цуйидаги формула билан аницлаб 
топиш мумкин.
Cin =Min V/Pin
бу ерда : Cin-инулиндан тозаланиш коэффициенти. M in-сий- 
дикдаги инулин мицдори, Pin-цон плазмасидаги инулин мивдо- 
ри, V -1 минутда ажралиб чицкан сийдик мицдори(минутли диу­
рез).
Бир минутдаги филтрация хажмини шу вацт ичида цоннинг 
цанча инулиндан халос булганлигини курсатади. Бу мшуюр ину- 
линдан тозаланиш коэффициенти деб аталади.
Коптокчалардаги филтрланиш тезлиги эркакларда 125 мл/ 
мин, аёлларда эса 
110
мл/мин га тенг.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish