функционал ант агонизм
яна шунда куриладики, ул ар-
дан бири организм ^олатини бир йуналиш да у згар ти р у в ч и
ички секреция безини инн ервац и ялай олади, и к к и н ч и си эса
организм ^олагини карам а-карш и йуналиш да у згар ти р у в ч и
С им пат ии ва парасим пат ик нервларнинг аъзоларга
т аъсири
А ъ з о
П ар аси м п ати к нерв
таъсири
С и м п ати к нервлар
таъсири
Ю рак
Секинроц уриб, ►¡ис^ариш
кучи камаяди
Тезроц уриб, ^исцариш
кучи ошади
Т ери ва ички
аъзоларнинг
томирлари
Тораяди
Тил ва сулак
безларининг
томирлари
Кенгаяди
Тораяди
Ж инсий
аъзоларнинг
томирлари
Кенгаяди
Тораяди
Куз
Корачири тораяди (рангдор
парданинг г^ал^асимон
мускуллари цис^аради)
К^орачига кенгаяди (рангдор
парданинг радиал мускуллари
цис^аради)
Бронхлар
Тораяди
Кенгаяди
С улак безлари
Сулак чи^аради
Сулак чи^аради
М еъда безлари
Шира чи^аради
Шира чи^иши сусаяди
М еъда ости бези
Шира чи^аради
Л ангерганс
оролчалари
Инсулин чицаради
Буйрак усти
безларининг
маинз цавати
Адреналин чи^аради
Т ери силли^
м ускуллари
Кис^аради
Меъда-ичак
силлиц мускуллари
«¡исцаришлари кучайиб,
тонуси ошади
Цискаришлари сусайиб,
тонуси камаяди
Хомиласиз
бачадоннингсилгщ
мускуллари
Бушашади
^ о мила л и
|
бачадоннинг
|
силли^ мускуллари |
Кись;аради
К^овуц мускуллари
Ковуц сфинктери
силли^ мускуллари
Кисцаради
Бушашади
Бушашади
К[исцаради
бош^а безни иннервациялайди. М ас ал ан , симпатик н е р в л а р
буйрак усти безининг магиз ц авати н и иннервациялаб, а д р е
налин чи^иш ини кучайтиради ва ш у тарифа, к;ондаги ^ а н д н и
купайтиради, яъни гипергликем ияга сабаб булади, п ар ас и м -
патик н ер влар (n. vagus) меъда о с т и бези ни н г Л ан гер ган с
оролчаларини иннервациялаб, и н с у л и н чи^иш ини к у ч а й т и
ради, б уни н г о^ибатида эса ^о н д аги цанд камаяди, яъни г и
погликемия руй беради.
С им патик ва парасимпатик т и зи м л а р таъсирида о р ган и з-
мда руй берувчи функционал у зг а р и ш л а р
й и р и н д и с и н и
а н а
лиз цилиш ш уни курсатдики, си м п ати к нерв тизими ор ган и зм
кучларига зур беришини таълаб ^ и л ад и га н шароитда у н и н г
интенсив иш лаш ига имкон б ерса, п араси м п ати к нерв т и з и
ми, аксинча, уш а зур бериб иш лаш п ай ти д а организм й у ^ о т -
ган ресусларн ин г тикланиш ига ё р д а м беради. Д архац и ^ат,
симпатик нерв тизими ^узралганда ю р ак тезро^ уриб, ^ и сц а-
риш кучи ош ади, артериал ^он б о си м и кутарилади, ж и гард а-
ги гликоген парчаланиб, ^онда гл ю к о за купаяди, скелет м у с-
кулларининг иш цобилияти ортади; п арасим патик нерв т и з и
ми ^узралганда эса, аксинча, ю рак секинрок; уриб, ^и с^ар и ш
кучи камаяди, ^он босими п асаяди, и н су л и н купроц и ш лан и б
чи*;иб, гликоген ни н г тупланиш ига в а ^он даги глю козан и нг
камайиш ига имкон беради, м еъдадан ва меъда ости б ези д ан
шира чик;иши кучайиб, ови;ат ^ азм и осонлаш ади. О рган и зм -
нинг ш ош илинч иш куришини та л а б ^иладиган >^ар хил ш а
роитда сим патик нерв тизими то н у си н и н г ош иб кетиши, у й ^ у
ва^тида, аксинча парасимпатик н ер в ти зи м и тонуси ош иб к е -
тиш ининг а^ам ияти шундан туш и н ар л и .
М е т а си м п а т и к нерв булим и.
Бу булим га автоматик э^ара-
катланиш хо ссаси га эга булган б а р ч а ички аъзолар: ю р ак ,
бронхлар, сий ди к пуфаги, ^азм й у л и , б ачадон, ут нуфаги ва
ут йуллари интрамурал (аъзо и ч и д аги ) тизим лар киради.
М етасимпатик нерв булимида ^ам реф лектор ёйининг б а р
ча ^исмлари: афферент, орали^ ва э ф ф ер ен т аъзо ичидаги т у -
гунда ж ойлаш ган (масалан, А уэрбах ва М ейснер). Бу б ули м
узининг куп ро ^ автоном эканлиги, яъ ни М НСдан м уста^и л-
лиги билан фар^ланади. Чунки бу б у ли м сом атик реф лектор
ёйнинг эфферент толалари билан б евоси та иннервацияланмай-
ди. М етасим патик нерв булими оралик; ва эфферент толалари
симпатик ва парасимпатик тол ал ар и билан ало^ада б улади ,
айрим ва^тда эфферент нейрон п ар аси м п ати к нерв тизими п о-
стганглионар йули билан умумий б ули ш и хам мумкин.
и. н. Вагн
п р е г а н г л и о н а р т о л а
н. снмпатнкус
Нффсрснт
а д р еер ги к
нейрон
Реишоу тормозловчи
^ужайраси
Эфферент
холинсргик
1
БЙрОП
Афферент
нейрон
М иокардли чузувчи
ресеитор
44-расм. Юрак ичи нерв тизими тузилиши (Г.Косицкий буйича, 1980)
Аъзо ичидаги нерв тизимида узининг хусусий сенсор ва ме
диатор бугимлари бор. Преганглионар толалар
Do'stlaringiz bilan baham: |