М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet229/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   225   226   227   228   229   230   231   232   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

ш арт сиз тормозланиш ).
Тормозланиш ту­
файли шартли рефлекслар узликсиз аниклаш тирилиб мукамма- 
лаштирилиб узгарувчи мухит шарой гига мослаштирилади. Шар­
тли тормозланиш тормозланиш туфайли ш артли рефлексларни 
нозик механизми орцали организм узини ортицча кучланишдан 
са
1
$лайди (^имоявий тормозлариш).
Шартли рефлекслар тормозланиш ининг икки гуру^и мав- 
жуд:
1. 
Ш артсиз-ташци.
2. Шартли-ички.
Ш арт сиз (т аищ и) т орм озланиш .
О рганизм ^аёт фаолия- 
ти жараёнида ташки ва ички дунёдан узлуксиз таъсирларга уч- 
райди. Бу таъсирларнинг ^ар цайсиси тегиш ли рефлексии кел- 
тириб чицаради. Агар хамма таъсирларга организм жавоб бер- 
ганда унинг фаолиятида х;еч кандай тартиб булм ас эди. Аслида 
бундай булмайди. Ш артсиз тормозланиш натиж асида хозирги 
вацт учун энг зарур рефлекс амалга ошиб, цолганлари тормоз- 
ланади. Шартсиз тормозланиш нерв тизим ининг барча булим- 
ларида учрайди. Уни хосил килинмайди, у зарур рефлекс юзага 
келиши билан боищаларни тормозлайди. Ш артсиз тормозланиш- 
ни «ташци» дейилишига сабаб, уни келтириб чицадиган тормоз- 
ловчи омил рефлекс ёйидан таищарида булади. Ш артсиз тор- 
мозланишни келтириб чицарувчи таъсирлагичларни 
доимий
ва 
су ни б борувчиларга
булинади.
Д оим ий тормоз.
Итда яхши сулак аж ратувчи шартли реф­
лекс хосил килинган х.олатда шартли ^узратувчининг таъсирига 
ит кучли сулак окиши билан жавоб беради. Бирок шартли кузга- 
тувчи таъсири билан бирга итга орриц берилса, бир томчи хам


сулак о^м айд и : шартли рефлекс йуколади. Шартли сулак ажра- 
тувчи реф л ексн и н г тормозланиши хаётий му^им шартсиз хи- 
мояланувчи реф лекс хисобига юзага келди. Организмга зиён 
келтирувчи орриц реакцияси ш унчалик му^имки, барча имко- 
ниятларни и ш га солиб, ундан кутулиш зарур. Шартсиз тормоз- 
ланиш бо ш ^а рефлексларни тухтатиб организмни огри^дан ^у, - 
^аришга йуналтиради.
И тга куп м арта огрщ н и ча^ирувчи таъсир цилса, у шунча 
марта р еакц и я беради. Такрорланиш ^исобига жавоб реакция- 
сининг ку ч и камаймайди.
Д оим ий ш артсиз тормозланишнинг манбалари булиб, турли 
ш артсиз реф лексл ар булиши мумкин. М асалан, тажриба вацти- 
да итда барча шартли рефлекслар уз-узидан йуцолиб кетади. Агар 
итни тап щ арига олиб чициб сийдик пуфагини бушатишга им- 
кон ярати л са барча шартли рефлекслар цайтадан пайдо булади. 
Бунда ш артли рефлекслар сийдик пуфагини чузилишидан хо- 
сил булган интерорецепторларнинг импулслари ^исобига тор- 
мозланади.
Ш артсиз тормозланиш бошца шартли рефлекс таъсирида ^ам 
юзага кели ш и мумкин. Бу ^айвонлар хул^ атворининг нихоятда 
эгилувчанлигини курсатади. М асалан, цогщонга сепилган дон 
^ушни ун га яцинлаш иш ига сабаб булади, бирок, шу вактда цуш 
тутувчиниш ' шарпаси ^ушни учириб юборади. Бунда шартли химо- 
яланиш реф лекси шартли овкатланиш рефлексини тормозлайди.
О дам ларда жуда куп шартли рефлекслар борлиги туфайли 
бир ф аоли яти н и тухтатиш ёки кучайтириш учун жуда куп им- 
кониятларга эга. Одамларнинг фикрлаши ва хул^ атворида одам- 
ни «и родавий фаолияти» му^им а^амиятга эга. Масалан, отиш- 
ма булаётган ж ойда аскар биологик му^им а^амиятга эга булган 
шартли хи м оялан и ш рефлексига кура танаси билан ерга иложи 
борича ёп и ш ад и , чунки ^аёт ёки улим масаласи кундаланг ту- 
рибди. Бирок; «Ватан учун олга» буйруни берилади, ёнида ётган 
урто
1
$лари турад и , шартли химояланиш рефлекси онгли равиш- 
да торм озланади.
С униб б о р увч и тормоз.
Шартли рефлекслар шартсиз тормоз­
ланиши м улж алловчи (тусмоллаш) рефлекс юзага келганда руй 
беради. М асалан , сулак ажратувчи шартли рефлекс юзага кел- 
ган вактда к ам ера девори таодиллатилса, ит уша захоти хушёр 
тортиб ш артли сулак о^иши тухтайди. Бироц шундай такцилла- 
тиш куп м ар отаб а такрорланса сулак ажралиш ининг тормозла­
ниши сусай иб, охири мутлацо таъсир цилмайди. Демак, такрор-


ланувчи мулжалловчи рефлекс узининг гормозловчи таъсири- 
ни йуцотади. М улжалловчи рефлексии бир хил ш ароитда аста 
секин йуцолиши мухим биологик а^амиятга эга. Суниб борувчи 
тормоз таъсирини одам доимо сезади. Нотаниш минбарда маъ- 
рузачи айрим холларда унинг учун яхши таниш нарсаларни >^ам 
эсдан чи^аради, аммо бироз мослашгандан кейин эшитувчилар- 
га майда-чуйда нарсаларни ^ам эслаб айтиб беради.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   225   226   227   228   229   230   231   232   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish