М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet160/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Б урун ш и л л и ц ц а ва т и д а н чацириладиган реф лекслар.
Бу­
р у н ш илл
щ
цаватида ж ойлаш ган ирритант рецепторлар, маса- 
лан , тамаки тутуни, чанг, сувлар билан таъсирланганда бронх- 
л ар торайиши, овоз тирциш ининг кичрайиши, юракнинг систо- 
ли к хажми камайиши, тери ва мускул цон-томирлари торайиши 
кузатилади. Чацалоцлар сувга солинганда вацтинчалик нафас 
^аракатлари тухтайди ва наф ас йулларига сув киришидан химо- 
яланади.
Х а лкум дан б ош ла на д и га н рефлекслар.
Бурун бушлигининг 
орца цисми механик цитицланса диафрагма, ташци ^овуррааро 
мускулларининг кучли цисцариши сабабли бурун орцали чуцур 
нафас олиш юзага келади (аспирацион рефлекс).
Бу рефлекс чак.алоцларда яхши ривожланган.
Х и ц и лд о ц
в а 
т р а х ея д а н бош ланган реф лекслар.
Хикилдоц 
ва бош бронхларнинг ш иллиц цавати эпителиал хУж айралари 
орасида жуда куп нерв охирлари жойлашган. Бу рецептор хужай- 
ралар нафас олишда кирган газлар, заррачалар, бронхдан чиц- 
цан ажралмалар таъсирида йутал рефлексини чицаради. Бу реф­
лекс адашган нерв орцали амалга оширилади.
Б р о н хи о ла ла р д а н б ош ланадиган реф лекслар.
Упка бронх 
ва бронхиолаларининг ш иллик цавати эпителий хужайралари 
ораларида куплаб миелинлаш ган рецепторлар жойлашган. Бу 
рецепторларни цитиидаш гиперпноэ, бронхоконструкция, хи- 
^илдоц кисцариши, ш иллиц модда ишлаб чщ арилиш и кучайи- 
ши ^олатларини пайдо килади, лекин ^еч ма^ал йутални келти- 
риб чицармайди. Бу рецепторларнинг уч хил таъсирловчиларга 
сезгирлиги юцори:
1. Тамаки хиди, ким ёвий моддалар таъсири; 2. Чуцур нафас 
олганда нафас йулининг чузилиши, пневмоторакс, аталектаз ва 
бронохострикторлар таъ си рида нафас йулининг жаро^атлани- 
ши; 3. Упка эмболияси, упка капиллярлари гипертензияси ва 
упка анафилактик ^олати.


Геринг - Брейер рефлексы.
Нафас марказининг доимий иш- 
лаши ва нафас даврларининг ритмик алмаш иниб туриши учун 
адашган нервнинг афферент толаларидан келиб турувчи импул- 
слар катта ахамиятга эга.
з
72-расм. Нафас олиш (инспирация) вацтида упка туцимаси чузилган- 
да п.уа§из-нинг периферик учидаги ^аракат токлари (Эдриандан).
Ю цоридан пастга: 1 -адашган нервдаги им пулслар; 2-нафас ёзуви
(инспирация -юк;орига, экспирация - паст га); 3-вацт белгиси.
Нафас олиш ва чщ ариш нинг чукурлиги куп жихатдан ш у - 
ларга боилиц. 1868 йилда Геринг ва Брейерлар упканинг ц аж м и
узгарганда кучли ва доимий нафас реф лекслари келиб чиц и ш и - 
ни аницлаган. Упка хажмининг узгариш и учта рефлектор э ф - 
фектни келтириб чицаради: 1. Н афас олганда упканинг ч у зи л и - 
ши инспирацияни тухтатиб цуйиши мумкин (
инспиратор т о р -
мозловчи рефлекс).
2. Нафас чикарганда упканинг ч узи л и ш и
нафас чицариш даврини узайтириб, кейинги нафас олиш д а в р и
бошланишини секинлаштиради (э 
кспират ор енгилла ш т иру в ч и
рефлекс).
3. Упканинг кучли дараж ада чузилиши цисца в ац т д а 
(0 ,1-0,5 с) инспиратор мускулларини кучли цузгатади ва х у р с и - 
ниш келиб чикади (ХЭД 
нинг парадоксал эффекты).
Нафас маркази фаолияти упка цаж м ининг узгариши б и л а н
узвий борланган. Геринг Брейер реф лекси нафас маркази б и л а н
нафас аъзолари орасидаги цажм цайтар борланишни т а ъ м и н - 
лайди.
Геринг ва Брейер рефлекси нафас чуцурлиги ва м и ц дор и н и
назорат килади.
Катта ёшли одамда тинч турганда Геринг ва Брейер р е ф л е к ­
си унчалик ацамиятга эга эмас. А гар адаш ган нервлар в а ц г и н ч а
мацаллий анестетиклар билан блокада цилиб куйилса, н а ф а с
частотаси ва чуцурлигига сезиларли таъси р этмайди. Г еринг в а
Брейер рефлекси чацалоцларда яхш и ривожланган.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish