М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet149/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

65-расм. 
Лимфа томирларида лимфа харакати механизми 
(Г.И.Лобов буйича).
А - цисцариш давридаги лим ф ангион; Б-тулиш давридаги ли м ф а н -
гион; В-тинч %олдаги линф ангион; а-лимфангионни м ускул м а н ж е -
таси; б-клапан; 1-лимфангион м иоцит ларининг т инчлик ва %а р а к а т
потенциалы; 2-лим ф ангион девори к;иа$ариши;
3- лимфангион бушлигидаги босим . Ст релка билан лим фа й у н а л и ш и
курсапш лган.
Лимфангионлар шу тарифа веналарга цуйиладиган ж о й и гача 
ишлайди. Гуёки юрак ишига ухш аб, систола ва диастоладан и бо- 
рат булади. Уларнинг цисцариш лари бир минутда 8-10 т а г а ч а
булиши мумкин.
Лимфанинг харакатига скелет мускулларининг кисцариши цам 
таъсир этади. Унинг харакатига яна цорин бушлигидаги босим ва 
цазм аъзолари харакати таъсир этади. Бундан ташцари аор тан и н г 
пулсацияси ва нафас харакатлари цам таъсир этади. Нафас о л ган - 
да лимфа йуллари кентаяди, нафас чикарганда тораяди.


Лимфа томирлари адренергик ва холинергик нерв толалари: 
билан таъминланган. У ларнинг иннервацияси артериялар иннер- 
вациясидан 2-2,5 баравар кучсизро^. Адренергик ва холинергик 
толалар кичик диам етрик лимфа томирларни катта диаметрлик 
том и рларга утаётган ж ой л ард а ва клапанлар бор жойларда 
купро^ тупланган.
Симпатик нервларнинг ^узгалиши лимфа томирларини кис- 
картиради- парасим патик нервларнинг ^узралиши эса ^ам цис- 
^аришини, ^ам кенгайиш ини таъминлайди. К украк йули икки 
томонлама иннервация олади, ^ам симпатик, ^ам парасимпатик. 
К[ул ва о ё^ а р н и н г’ лим ф а томирлари фа^ат симпатик толалар- 
дан иннервация олади. М агистрал ва периферик лимфа толала- 
рида цис^аришлар ри тм и миоцит мембранасидаги б-адреноре- 
цепторлар фаоллаш иш и ^исобига келиб чи^ади. Лимфа томир­
лари ^искаришларини тормозланиши эса АТФ чикиши ва в-ад- 
ренорецепторларни фаоллаш иш и ^исобига амалга ошади.
Адреналин лимфа о ^ ш и н и кучайтиради ва кукрак йулларида 
босимнинг цис^аришлар частотаси ва амплитудасини оширади.
Л им ф а с и с т ем а с и н и н г вазифалари.
Лимфа системасининг 
асосий вазифа-ларидан интерстиционал бушликдаги о^силлар, 
электролитлар ва сувни конга кайтаришдан иборат. Бир кунда 
лимфа таркибида капиллярларга филтрланган 
1 0 0
гр оксил ин- 
терстициал бушликдан цоята кайтарилади. Ов^ат хазм килиш 
канали о р кал и сурилган купрок моддалар, биринчи уринда ёглар 
лимфа системаси орцали ташилади. Ю^ори молекулали фермен- 
тлар, айни^са гистам иназа ва липаза цонга асосан лимфа систе­
маси ор^али тушади. Л им ф а системаси ^он кетган жойдан ^он 
оциши тухтагандан сун г эритроцитларни чи^ариб юборувчи, 
бундан ташцари туки м аларга тушган бактерияларни зарарсиз- 
лантириш ва чи^ариб таш лаш вазифасини бажаради. Лимфа си­
стемаси лимфоцитларни, ^амда иммунитетнинг асосий омилла- 
рини ишлаб чи^ариш ва ташишини амалга оширади. Бирор бир 
юкумли касаллик пайдо булса, лимфа тугунлари бактерия ваток- 
синларни ушлаб ^олиш и ^исобига яллигланади. Инфекция к>
1
дон 
п у с т а щ моддасида ж ойлаш ган филтрацион система ёрдамида 
стерилланади.
Хозирги кунда тиббиёгнинг энг ёш янги булими булмиш, эн- 
долимфотерапия кенг куламда самарали натижалар бермокда. 
Доривор моддалар лим ф а системасига юборилмо^да. Лимфот- 
роп терапия даволаш да куллан и лм о^а.


V III - Б О Б

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish