М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди


§ резистив томирлар налиплирлар



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

§
резистив томирлар налиплирлар 
^ажмли томирлар
с э « =
с=э 
\ ^ щ
т
фтери
мщ>
артвриалшкр 
инулвлар 
мналар 
И У Д
к о н и и н г у м у м и й м и щ о р и д а н % д о к м д а
6 2 - р а с м . К о н -то м и р л ар н и н г хар хил кисм ид аги г е м о д и н а м и к
к у р сатки ч лар .
А-кршшнг тсщсимланшии; Б - цон-томирлар буйлаб ь,оп босимини
узгариш схемаси (Фолков буйича, 1967 й.). 0-1-ю рак — «насос»;
1-2
-
аорта ва йирик арт ериялар; 2-3 - арт ериола ва капиллярлар;
3-4
-
прекапилляр сф инкт ерлар; 4-5
-
капиллярлар; 5-6 - капилляр-
лардан сунгги т омирлар; 6-7
-
венула ва вен а ла р


6. Ш унтловчи томирлар
(артерио-веноз анастамозлар)-айрим 
туцималарда йуц булиб, цон артериал томирлардан веноз томир- 
ларга капилярларга тармоцланмай утади.
7. 
Сигимли томирларга-венапар
киради. Чузилувчанликхосса- 
сига эга булиб, 70-80 % цон типидаги томирларда булади.
А м м о бу синфланиши айрим терминологик ва маъно жицати- 
дан камчиликлардан цоли эмас. Масалан «резистив» ва 
«
с и р и м
»
типидаги томирлар тушунчалари. Артериолалар цам венулалар цам 
царш илик курсатади. 
С
и р и м
типидаги томирлар-артериал ва ве­
ноз системада маълум мицдорда цон булади. Айрим муаллифлар 
бунга барча веноз системасини киритса, айримлари венула ва ки- 
чик веналарни киритадилар. «Прекапиляр» жумрак типидаги то­
мирлар деган ибора цам унчалик уринли цулланилмаган. Веноз 
томирларда цам силлиц мускулли жумрак вазифасини бажарувчи 
толалар бор. Лимфа системаси туррисида умуман тухтанилмаган.
Ю цоридаги мулохазаларни цисобга олиб Б.И.Т,каченко юрак- 
цон-томир системаси кисмларини функционал синфланишни бо- 
ш цача таклиф цилди:
¡.Босы м генераторы ва щонни сарфловчи-
юрак, систола вац- 
ти да цонни аорта ва упка артериясига утказувчи вазифасини ба- 
ж аради.
2. Ю цори босимли томирлар-аорта
ва йирик артериялар кира­
ди. Бу цисмларда нисбатан юцори кон босими сацланиб туради.
3.Босимнинг тургунлигини, бирхилда туришини таъминлов-
чи т о.иирлар-ш чнк
артерия ва артериолалар киради. Кон оцими- 
га царш илик курсатиб, системалар учун керакли босимни уш- 
лаб туради.
4.Капиллярларда цон оцишини таъминловчи-
майда цон-то- 
м ирлар киради. У ларнинг деворларида силлиц мускуллар цис- 
цариб-буш аш иб, уларда кон о киши ва тухташини таъминлаб, 
ф аоли ят курсатувчи ва иш ламай турган капилярларнинг ишини 
бопщ аради.
5.Алмаш инув томирлары-катллярпар
ва посткапилляр вену­
лалар киради. Уларнинг вазифаси цон ва туцима орасида газлар 
ва м одда алмашинувини таъминлаш.
6.Тупловчи т ом ирлар-венула
ва кичик веналар. Томирлар 
буш лицларини фаол ва пассив холда узгариши цонни у ерда 
тупланиш ини таъминлайди, (сунгра ундан фойдаланиш) яъни 
уни цон оцимига зудлик билан чикариш. Бу томирлар асосан 
с и р и м
вазифасини утайдилар, бундан ташцари цисман царши- 
лик ц ам курсатадилар.


7. Иронии цайтарувчи т омирлар-йирик
вен а томирлари ва ко- 
вак веналар киради. К^онни юцори утказиб беради.
8.Ш унтловчи (уловчи) томирлар-турли
типдаги анастамоз- 
лар киради. А ртериола ва венулаларни бир-бирига боглайди. Бу 
ерда моддалар алмашинуви содир булм айди.
9.К,айта бириктириб, ттиб олувчи томирлар-цон
айланиши- 
ни лимфатик булимини уз ичига олади. Л им ф атик капиллярлар- 
нинг асосий вазифаси тукималардан оцсиллар ва ^ар хил ма^су- 
лотларни узига бириктириб олиб, сун гра уларни конга цайта- 
ришдан иборат.
Гем одинам иканинг асосий цонунлари.
Гемодинамика-юрак 
цон-томирлар тизимида кон ^аракатини урганувчи таълимот 
булиб, гидродинамика (суюкушклар ^аракати н и урганувчи фи- 
зиканинг бир булими) цонунларига асослан ган . Гидроди-нами- 
ка цонунларига кура, найларда сую цликнинг оцими икки кучга: 
суюкликнинг харакатини юзага келтирувчи босимга ва окаёт- 
ган суюцликнинг ёпишцадушгига борлиц. Бу кучларнинг бирин- 
чиси суюцликларнинг харакатини таъм инласа, иккинчиси суюц- 
лик харакатига тусцинлик цилади.
Гидродинимика цонунларига кура >^ар цандай най о р кал и ута- 
ётган суюцлик ^ажмини (Q), найнинг бош ланиш идаги (Р (), охи- 
ридаги (Р2) босимлар фаркига турри пропорц и онал булиб, цуй- 
идаги царшиликка (Я) тескари пропорционалдир.
Я
Агар бу тенгламани инсон цон том и р системасига цулланса, 
яъни томирлар охирида, ковак веналар со ^аси д а нолга тенг. Бу 
холда тенгламани цуйидагича ифодалалаш мумкин:
Р
д = ------
я
бу ерда: О - бир минутда юракдан х ай д ал и б чиццан цон миц- 
дори, Р-аортадаги уртача босим, И -том ирларни курсатадиган 
царшилиги. Бу тенгламадан келиб чицадигон: Р = 0 -Я яъни, аор- 
тадаги босим (Р) юракдан бир минут д ав о м и д а отилиб чицаёт- 
ган цон ^аж мига(О ) ва периферик царш и ликка (Я) турри п ро­
порционал. Бу икки курсаткични билган >^олда умумий перифе-


рик ^аршиликни ани^лаш мумкин. Гомирларнинг периферии 
^аршиликлари, хар бир томирнинг ^аршиликлари йириндисига 
тенг. Т о м и р л ар н и найга циёс к;илиб, унинг ^арш илигини 
(К)Пуазейл формуласи ёрдамида аниклаш мумкин:
П г

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish