М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet140/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

 
4
бу ерда: Ь-найнинг узунлиги, з-найдан о^иб утаётган суюк- 
лик ^овунщокугиги, р-узгармас катталик (3,14) айлананинг диа- 
метрга нисбати, г-найнинг радиуси.
Томирлар системаси жуда куплаб найлардан иборат булиб, 
уларни бир бири билан уланса, суммар ^аршилиги, ^ар бир най- 
нинг ^арш иликлари йириндисига тенг:
Я=К +
1 1
+
11
,+.. .+К,
1 2
3
4
Томирларни параллел улаб чицилганда, уларнинг царшилик- 
лари йигиндисини ^уйидаги формула билан х.исоблаш мумкин:
1

-------------
1 2

4
Бу формула ёрдамида томирларнинг ^аршилигини а н и ^ а ш
мумкин эмас, чунки томирлар диаметри мускулларнинг я;исца- 
риши ^исобига узгарувчан. Коннинг ^о в у ш ^о ^и ги ^ам доимий 
эмас; масалан, цон диаметри 
1
мм дан кичик томирлардан ута­
ётган булса, унинг 
1
^овуш^о
1
утиги озаяди. Чунки томирдан ^он 
утаётганда ун ин г марказида шаклли элементлар жойлашган 
булади.
Томирлар системасининг деярли барча ^исмларида ^он оцими 
ламинар ^аракатга эга. Томирларга параллел холда кон цават- 
^ават булиб ж ойлаш иб ^аракатланади. Бунда томир деворлари- 
га яцин жойдагилари деярли харакатланмайди, унга нисбатан, 
иккинчи ^авати унга нисбатан учинчи к;авати ва х.к. шаклли эле- 
ментлари марказда тезроц ^аракатланадилар, плазма эса томир 
деворига я^ин ^аракатланади. Е^он о^иш тезлиги ^он-томирла- 
рида турлича: аортада 40 см/сек, артерияларда 40 дан 10 гача, 
артериолаларда 
10
дан 
0,1
гача, капилярларда 
0,1
данкам, вену- 
лаларда 0,3 дан кам, венада 0,3-5 ковак венул 5-20 см/сек.
Томирларда ламинар оцимдан тапщари, яна турбулент (гир- 
добли) о^им >^ам мавжуд. Турбулент о^им артерияларни торай-


ган жойларида, ^амда уткир бурилган ж ойларида учрайди.
Гемодинамиканинг асосий курсаткичлари булиб, з^ажм тез- 
лиги цонни айланиб чициш вацти ва том ирларнинг з^ар хил цис- 
мларида босимлар фарци хисобланади.
К^оннинг ^ажм тезлиги - бир минутда аорта ёки ковак вена- 
лар орцали ва упка артерияси ёки упка веналари орцали утган 
цон ^ажми бир хил. Ю ракдан чицаётган цон м и^дори унга кела- 
ётган цон мшуюрига тент.
Цон оциш ининг чизицли т езлиги.
Чизицли тезлик цон зар- 
раларининг томирда силжиш тезлигини иф одалайди ва мм/сек 
ларда (см) (секунд) улчанади.
Чизицли тезлик (V) - %ажм тезлигпнинг (Q) цон-т ом ир кундаланг
кесими ум ум ий юзасига булинганига т енг:
Бу формула ёрдамида топилган тезлик - уртача тезликдир. 
Оцимнинг марказида чизицли тезлик м аксимал, томир девори 
ишцаланиши кучли булганлиги учун минималдир. А ортада 50- 
70 см/сек. Капиллярларда -0,05 см/сек. А ртерияларда 20-40 см/ 
сек, артериолада -0,5 см/сек. Веналарда чизицли тезлик 25-30 
см/сек.
Цонни а й лани б чициш вацти.
Е[он зарраларини катта ва 
кичик кон айланиш доирасини айланиб утиши учун зарур булган 
вацтга 
цопни айланиб чщ иш вацти
деб аталади. Иссиц цонли 
^айвонларда 27 систолани ташкил цилади. А гар одам юраги 
минутига 70-75 марта кисцарганда, цон бутун гавдани 20-23 се- 
кундда айланиб чицади. Лекин шуни унутм аслик керакки, цон- 
томири уци буйлаб оциш тезлиги унинг д евори олдидаги тез-
6 3 -р асм . К он -том и р- 
ларнинг ^ар хил 
кисм идаги у р тач а 
ч и з и р и тезлик.
см/с

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish