цоринчалар комплексы
деб аталади.
К^оринчаларнинг цузралиши, цоринчалараро тусицпинг юрак
учи, унг сургичсимон мускул ва коринчалар ички юзасининг де-
поляризацияси ЭКГ да пастга йуналган 0 тиш билан белгилана
ди, волтаж и 0-0,3 мв. И тишлар ЭКГ да энг юцори тиш хисобла-
ниб, юрак асоси ва цоринчалар ташци юзасининг цузралганли-
гини англатади ва волтажи 0,6-1,6 мв га тенг.
Б тиш цоринчалар миокардини цузгалиш лар тулицлигига
цамраб олган ли ги н и англатади, энди юракнинг барча цисми
электром анф и й булиб цолди. Волтажи 0,25-0,14 мв га тенг.
БТ сегменти ^ар иккала цоринча цузралганлиги туфайли цорин-
чалар орасида потенциаллар фарци йуцлигини англатади ва изо-
чизицда ётади . Т тиш миокарднинг реполяризациясини курса-
тади. Бу ти ш ЭКГ да энг куп узгарувчи цисми х.исобланади ва
унинг волтаж и 0,25-0,6 мв га тенг. Т тиш ва кейинги Р тиш
оралирида и зочизицчизилиб, юрак 70 марта цисцарганда 0,4 с
давом этади. Т Р сегменти юрак тинч турган умумий пауза ва
диастола вац тига турри келади. (}, Я, Б, Т комплекс давомий
лиги 0,40 сек га турри келади (0,36-0,44 с).
ЭКГ ю рак утказувчи тизимида узгаришлар бирлигини курса-
тиб беради. М асалан, Р, 0> интервал курсаткичи буйича булма-
чалардан цоринчаларга цузралишлар нормал тезликда утаётган
лигини курсатади . () И. Б комплекси эса цоринчалар миокарди-
да ^узралишлар цамраб олиш тезли ги ни курсатади ва 0,06-0,1
сек давом этади.
Ю рак ф а о ли я т и р и т м и н и н г у зга р и ш и .
ЭКГ - юрак рит-
мининг узгариш ини мукаммал анализ ^илиш га имцон берувчи
параметрлардан бири ^исобланади. Н орм ал юрак цисцаришла-
ри минутига 60-80 та га тенг. Аммо си й ракроц ритм брадикар-
дия (40-50 та), тез - ритм тахикардия (90-100 та ва 150 тагача
етиши мумкин) ^ам куп учрайди. Брадикардия спорт билан мун-
тазам шурулланувчиларда тинч ^олларда учрайди. Тахикардия
эса жисмоний иш ва^тида, миссий ^узралиш лар ва^гида учрай
ди. Ёшларда юрак ритми нафасига ^араб узгариб туради. Бу ^оди-
сани
нафас аритмияси
деб аталади. Б ун да >^ар бир нафас чица-
ришнинг охирида навбатдиги нафас олиш нинг бошларида юрак
сийракро^ у ради. *чУ
Ю ракнинг цонуайдаш вазифаси.
Ю рак миокарди синхрон,
доимий цис^ариб туриши ^исобига том и рлар тизимига ^онни '
^айдаб беради. Миокарднинг ^и с^ариш и уни бушли^ларида /
босимнинг ортишини таъминлаб, цонни хайдайди. ^ а р иккала '
булмачалар тенг
1
$иск;аради. К^ис^аришлар тугагандан сунг,
коринчалар ^ам бир вацтда ^искаради. Булмачаларнинг кисца-
риши ковак веналари сохасидан бош ланади. Шундан сунг унинг
ю^ори цисми цисилади, натижада ^он бир йуналишда булмача
ва коринчалар орасидаги теши:.: о ркали ^оринчаларга утади.
Тешикчаларда клапан булиб, улар систола ва^тида гава^али кла-
панлар ёпилиб ^онни ^айтиб утиш ига тусцинлик щ<лади. К ла-
панларнинг пай иплари булиб, улар клапанни булмачалар том о-
нига очилишига тус^инлик ^илади. Ч ап ^оринча ва булмачалар
орасида икки тавакали (митрал), унг цоринча ва булмача орали-
гида уч тавакали клапанлар бор.
Коринчалар мускулларининг кисцариш и нагижасида босим
орта бошлайди. Чап ^оринчадан аортага, унг ^оринчадан уп ка
артерияларига ^онни ^айдаб беради.
Аорта ва упка артерияларининг бош ланган жойларида яр и -
мойсимон клапанлар бор. Диастола ва^ти да цонни opeara ^ай -
тишига йул к^ймайди.
Коринчалар ва булмачалар диастоласи в а ^ и д а , бу [^исмлар-
да босим нолга тенг булади. Н атижада кон веналардан булмача-
ларга, ундан сунг коринчаларга утади.
Ю ракнинг цон билан т улиш и.
Ю ракка цоннинг ^айтиб ке-
лиши бир неча омилларга ботлиц. У лардан биринчиси, ю р ак
нинг олдинги кис^арган вакгдаги колд и^ кучи.
Иккинчидан, скелет мускулларининг цискариши ва бунда
тана ва цул-оёцларнинг вена томирларини цисиши.
Учинчидан, вена цон-томирларида клапанлар мавжудлиги.
Клапанлар цонни фа цат бир томонга, яъни юракка йуналтириб
боради.
Туртинчидан, кукрак цафасини суриб олиш хусусияти билан
борлиц. Кукрак цафаси герметик камера булиб, нафас олганда
упканинг эластик тортиш иш кучи манфий босим х.осил цилади.
Нафас олганда кукрак кафасининг кутарилиши ва диафрагма-
нинг пастга туш иш и, шу бушликни катталаштиради. Кукрак
цафаси аъзолари ва асосан ковак веналар чузилувчан булганли-
ги учун, у ерда ва булмачаларда босим манфий булиб цолади.
Ш у омиллар хисобига кон юракка оцади.
V
Ю рак ц и к л и б осцичлари.
К^онни узлуксиз х.аракатини юрак-
нинг тухтовсиз ритм ик цискариши ва цон-томирлардаги босим-
лар фарци таъминлайди. Юрак мускулларининг цискариши
сис
тола,
бушашини
диаст ола
деб аталади.
Булмачалар систоласи натижасида кон цоринчаларга хайда-
лади, диастоласида эса цон веналардан тушади. Коринчаларнинг
цар бир систоласида коп чап цоринчалардан аортага, унг цорин-
чадан упка артерияларига хайдаб чицарилади. Диастола вацти-
да эса, булмачалардан келаётган цон цисобига тулади. Нормал
холатда систола ва диастола бир-бирига мувофиц содир булади.
Ю рак мускулларини бир марта цисцариши ва сунгра бушашиши
юрак цикли
деб аталади. Агар юрак бир минутда 75 марта цисца-
риб бушашса, унинг давомийлиги 0,8 сек ни ташкил цилади. Юрак
цикли цуйидаги боскичларни уз ичига олади: булмачалар сис
толаси, коринчалар систоласи, умумий пауза (диастола).
Дар бир циклнинг бошланиши булмачалар систоласи булиб
0,1 сек давом этади
Систола даври ичида булмачаларда босим ортади. Унг булма-
чада 4-5 мм см уст, чап булмачада 5-7 мм сим усг тенг булиб,
цонни цоринчаларга цайдайди. Коринчалар бу вацтда бушаш-
ган булиб, атриовентрикуляр клапанлар очиц, кон эркин холда
цоринчаларга утади. Булмачалар цисцарганда, цон вена томир-
ларига кайтиб утмайди. Систоланинг бошланишида вена томир-
ларининг цалцасимон мускуллари цисцариб, уни ёпиб цуяди.
Булмачалар систоласи тугагач цоринчалар систоласи бошлан-
ганда булмачалар буш аш ган холда булади. Д ар иккала корин
чалар систоласи бир вацтда бошланади.
Коринчалар систоласи уларнинг мускулларини асинхрон кис-
цариши билан бош ланади. Унинг давомийлиги 0,05 сек га тенг.
;
0,1
0,2
0,3
0,4
0.5
0,6
0.7
0,8
0,9
I
В акт, о
^
Do'stlaringiz bilan baham: |