М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

лейкоцитлар
формула
ёки 
лейкограмма
деб аталади.
Соглом одам лейкоцит ар ф ормупаси (% да)
Г р а н у л о ц и т л а р
А г р а н у л о ц и т л а р
Н е й т р о ф и л л а р
Б азо ф и л -
л а р
Э о зи н о ф и л -
л а р
Л и м ф о ц и т -
л а р
М о н о ц и т-
л а р
Е ш
Таёк;ча
яд р о л и
С е гм е н т
я д р о л и
0-1
1-5
45-65
0-1
1-5
25-40
2-8
Ёш (ёш ва таёцча ядроли) нейтрофиллар таёкчасимон ядро- 
гаэга булиб, сегм ентларга булинм аган. Е тук ёки сегмент яд­
роли н ей троф иллар ядроси 2-3 се гм ен тга булинган булади. 
Н ейтроф и ллар яд роси д аги се г м е н т л а р куп л и ги улар н и н г 
царилигидан далолат беради. Блонда ёш ва таёцча ядроли ней- 
троф и лларни н г купайиш и 
лей к о ц и т а р ф ор м улан инг ч а т а
силж иш и
д ей илади , улар м и ц до ри н и н г кам ай и ш и цоннинг 
цариганидан далолат беради ва 
ле й к о ц и т а р ф орм уланинг
унга силж иш и
деб аталади.
Барча лейкоц итлар, асосан, ^ и м о я ф у н кц и яси н и баж ари- 
шади. Л екин бу ф ункция ^ар хи л л е й к о ц и т л а р том онидан 
турли ча ам алга ош ирилади.
Н ейт роф иллар
энг катта гу р у ^ н и та ш к и л цилади. У лар­
нинг асосий ф ункцияси цонга ту ш ган ёт тан ач ал ар н ^ 
л
цит оз
цилиш дан иборат. Ф аго ц и то з ^ о д и ^ '
И .И .М ечников том онидан каш ф *■"' 
сцичдан 
а дгезия, ц а м р '1^
(п ротеазалар, пептида:^ 
^
^
лар) ёрдам ида 
%азм щилЬ, 
^ :!о \ %
 
% ^
Н ейтроф иллар 
цитоА
 
4о 
% %
Бу таъсирни 
киллинг
деб \
X
Р ^ а
а ^
даги ча ам алга ош и ри лад^ 
^
^ ^
иш тирокида ниш он >;ужаЙ
1
 
г
софадан туриб уни ^ а л о к \ 
^
аж ралган актив кислород-п\ 
'
лоталари орцали ам алга оши 
® у


Охирги пайтларда маълум булишича, нейрофиллар В ва Т 
лимфоцитлар фаолиятини кучайтирувчи модцалар хам ишлаб 
чикарарэкан.
Б а зо ф иллар ва семи? ууж айралар.
Базофиллар 1877 йили 
П.Эрлих том онидан кашф цилинган. Базофиллар икки турга 
булинади: периферик конда айланиб юрувчи гранулоцитлар -
Базофиллар ва туцималарда жойлашган тукима Базофиллари ёки 
семиз цужайралар. Базофилларнинг функцияси унинг таркиби- 
даги моддаларга боглиц. Булардан бири гистаминдир, у цон-то- 
мирларни кенгайтиради. Базофил таркибида кон ивишига царши 
модда гепарин, цамда цон-томир утказувчанлигини узгартирув- 
чи гиалурон кислоталари мавжуд. Ш унингдек базофил тарки­
бида тромбоцитларни фаоллаштирувчи омил, тромбоцитларни 
агрегат холатини таъминловчи - тромбоксан, арахидин кисло- 
таси мацсуллари лейкотриен ва простогландинлар бор. Базофил­
лар аллергик реакциялар пайтида катта ахамият касб этади. Ан­
тиген-антитело комплекси таъсирида Базофиллар парчаланади 
ва унинг таркибидаги биологик 
актив
моддалар цонга тушади.
Лейкоз касаллигида, стресс пайтида базофиллар мицдори ор- 
тади, яллигланиш касаллигида ^ам цисман ортиши кузатилади.
Эозиноф иллар
цон-томирларда бир неча соатгина булади, 
ундан сунг цондан туцималарга утиб кетади ва у ерда парчала­
нади. Эозинофиллар фагоцитоз мацсул хоссасига эга. Эозино­
филлар туцималарнинг гистамин сак^ловчи - меъда ва ингичка 
ичакнинг ш иллиц ва шиллиц ости цаватларида, упкада йигила- 
ди. Эозинофиллар гистаминни цамраб олиб гистаминаза фер- 
ментлари ёрдамида парчалайди. Эозинофиллар таркибида базо- 
филлардан гистаминнинг ажралиб чицишини тормозловчи омил 
цам бор.
Гелминтларга царши эозинофиллар цитотоксик эффектни 
амалга оширади. Гелминтлар личинкаси организмга тушса, эози- 
'филлар унга якинлаш иб парчаланади, таркибидаги оцсиллар 
ерментларини (масалан пероксидазалар) шу личинка усти- 
латиб чицаради, натижада личинкани цалок цилади. 
огик касалликларда эозинофиллар микдори кескин ор- 
■. Бунга сабаб аллергик касалликларда базофилларнинг 
'яси натижасида анафилактик хемотаксик омилнинг 
дорда ажралишидир. Уларни йуцотиш учун эози- 
калб цилинишидир. Эозинофиллар фагоцитоз 
лантириш ор^али базофилларнинг ажратган 
<«тозалайди».


Эозинофиллар таркибида калликреин - кинин системани ак- 
тивловчи катион о^силлар сакланади. Катион о^силлар ^он-то- 
мир эндотелийларига емирилувчи таъсир курсатиб, юрак цон- 
томир тизими касалликларида з^ам ахамиятли деган фикрлар 
мавжуд.
Айрим орир кечувчи юкумли касалликларда эозинофиллар 
микдори кескин камайиб кетади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish