М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар



Download 1,58 Mb.
bet77/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

Равиш таҳлили намунаси

1. Сўроғи.
2. Маъно тури.
3. Даражаси.
4. Отлашган ёки отлашмаганлиги.

5. Тузилиш тури.
6. Туб ёки ясамалиги.
7. Гапдаги синтактик вазифаси.



20 - М А Ъ Р У З А
ЁРДАМЧИ СЎЗ ТУРКУМЛАРИ
Режа:

1. Ёрдамчи сўз туркумлари ҳақида умумий маълумот.


1. Кўмакчи ҳақида маълумот
2. Кўмакчиларнинг қўлланиши ва маънолари
3. Кўмакчилар ва келишик қўшимчаларининг маънодошлиги
4. Боғловчи ва унинг турлариҳақида маълумот
5. Боғловчи вазифасини бажарадиган сўзлар ёки
вазифадош боғловчилар ҳақида
6. Юклама ҳақида маълумот
7. Юкламаларнинг маъно жиҳатдан турлари
8. Юкламаларнинг ёзилиши


1. Ёрдамчи сўз туркумлари ҳақида умумий маълумот.

Аташ маъносига эга бўлмаган, маълум сўроққа жавоб бўлмайдиган, гап бўлаги вазифасини бажара олмайдиган сўзлар ёрдамчи сўзлар деб аталади. Буларга кўмакчи, боғловчи, юклама киради. “Ёрдамчи сўзлар тил тизимида моҳиятан мустақил сўзлар билан қўшимчалар оралиғида туради”(25; 59).




1-§. Кўмакчи ҳақида маълумот
От, олмош, ҳаракат номи ва отлашган сўзлардан (сифат, сон, сифатдош, равиш) кейин келиб, уларни бошқа сўзларга тобеланиш йўли билан боғлайдиган ёрдамчи сўзлар кўмакчи дейилади: Ўз қўли билан тўғрилади. Кўмакчи қайси сўздан кейин келса, ўша сўз билан биргаликда бир сўроққа жавоб бўлиб, битта гап бўлаги вазифасини бажаради.
Кўмакчилар қуйидаги турларга бўлинади:
1. Соф кўмакчилар луғавий маъноларини бутунлай йўқотиб, вазифа жиҳатидан келишик қўшимчаларига яқин турадиган сўзлардир: билан, учун, каби, сари, сингари, сайин, узра, қадар, янглиғ, туфайли. Бундай кўмакчилар урғу олмайди, урғу кўмакчидан олдинги сўзнинг охирги бўғинига тушади (25; 61).

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish