М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар



Download 1,58 Mb.
bet55/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

Сон таҳлили намунаси

1. Сўроғи.
2. Бутун ёки касрлиги.
3. Маъно тури.
4. Ҳисоб сўзи бор-йўқлиги.



5. Отлашган ёки отлашмаганлиги.
6. Тузилиш тури.
7. Гапдаги синтактик вазифаси.



15 - М А Ъ Р У З А
О Л М О Ш
Режа:
1. Олмошнинг таърифи ва лексик-грамматик хусусиятлари
2. Олмошларнинг маъно турлари
3. Бошқа туркумга оид сўзларнинг олмошларга кўчиши
4. Олмошларнинг тузилиш турлари


1-§. Олмошнинг таърифи ва лексик-грамматик хусусиятлари

Гап ичида от, сифат, сон, равиш, баъзан сўз бирикмаси ва гап ўрнида қўллана оладиган, аниқ луғавий маънога эга бўлмаган сўз туркуми олмош деб аталади: 1) от ўрнида: Карим жуда қувонди, чунки у ўз орзусига эришган эди. 2) сифат ўрнида: Кечаги китобингни бериб тур, мен шу китобдан мисоллар олмоқчиман. 3) сон ўрнида: Менда иккита қалам бор, сенда нечта бор? 4) равиш ўрнида: Мен бугун кетаман, сен қачон кетасан? 5) сўз бирикмаси ўрнида: Ёмон сўз бош қозиғидир, шундай сўзни гапирмаган маъқул. 6) гап ўрнида: Сен меҳнат қилишни ёқтирмайсан, бу эса инсондаги энг ёмон хислатдир. Олмошлар турланади, гапда кўпинча эга, тўлдирувчи, аниқловчи ва ундалма бўлиб келади: Ҳамма келди. Бизни табрикланг. Шу китобни беринг. Ҳой сен, бери кел!


Олмошлар гапда сўзларни ўринсиз такрорлашдан қутқаради, фикрни ихчам, қисқа қилиб ифодалашга ёрдам беради. Олмошлар қуйидаги грамматик хусусиятларига эга: 1) сўз ясалиш хусусияти йўқ (лекин олмошлар асосида от, феъл, равиш, сифат ясалиши мумкин: ўзлик, сенсирама, ўзича, менбоп); 2) жуфтланиб, бошқа сўз туркуми вазифасида келади: ўша-ўша, шу-шу (равиш); 3) олмошлар отларга хос сўз ўзгартирувчи қўшимчаларни олиши мумкин: унга, шуниси; 4) олмош ҳеч вақт ўзидан олдин аниқловчи олмайди. Олмошларни гапда бажарган вазифасига кўра қуйидаги турларга бўлса бўлади: 1) от тоифасидаги олмошлар. Булар отларнинг сўроқларига жавоб бўлади, отларга ўхшаб сўз ўзгартувчи қўшимчаларни қабул қилади ва гапда от бажарган вазифаларни бажаради. 2) сифат тоифасидаги олмошлар. Булар сифатларга ўхшаб сифатловчи-аниқловчи, кесим ва ҳол вази-фаларини бажаради, отлашиш хусусиятига эга. 3) сон тоифасидаги олмошлар. Булар миқдорни ифодалаш учун қўлланади ва гапда сифатловчи-аниқловчи, кесим, баъзан ҳол вазифаларини бажаради.



Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish