М а р к а з и У. Пратов, К



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

58


Г н етум л ар
\а м икки уйли усимликдир. Хар бир м ик- 
ростробилда биттадан микроспорофилл булади. Гнетум- 
ларни нг чанглари ш амол ёрдамида тарк;алади. М егост- 
робил (уругчи) куббаларининг ташки томони (копла- 
ми) ю м ш ок этли булади. Уругчили (ургочи) гаметофит- 
га чанг келиб тушгандан сунг сперма тухум хужайра б и ­
лан кушилади ва ундан уруг хосил булади. Ж анубий-Ш а- 
ркий Осиёда гнетум маданийлапггирилган. Уларнинг куб- 
балари, ёш барглари, муртаги истеъмол килинади
А й р и м т р о п и к м а м а л а к а т л а р д а г н е т у м л а р н и н г
пустлоридан тола олинади. Баъзи бир турларидан и с ­
теъмол килинадиган мой олинади. Гнетумларнинг куб 
б а л а р и н и те к ш и р и ш ш ун и к у р с а та д и к и , у л а р н и н г
кадим ги аждодларидаги стробил 2 жинсли булган. Б ун­
дай 2 ж инсли стробиллар беннетитларда булган. Ш у­
н и н г учун гнетумнамолар беннеттитлардан келиб чик- 
Кан 
деган ф икр хам бор
Гинкгосимонлар (Ginkgoopsida)
синф (аждод)и
, Бу синфга утмишдан сакланиб келаётган битга оила 
(Гин-
кгодошлар - Ginkgoaceae) 
га мансуб битга монотип реликт 
тур 
(Ginkge biloba) 
киради. Гинкгодошлар оиласининг 17 га 
51КИН туркумлари вакилларининг казилма холдаги колдикша- 
ри топилган. Улардан энг кадимга 
Ai - сфенобайералар 
б^либ, 
улар перм даврига оид колдиклардан топижан. Гинкгодош­
лар бур давридан бошлаб табиатда камайиб борган.
Табиий шароитда гинкго факат шаркий Хитойнинг Тян- 
му Шан торида озрок майдонда сакланиб колган. Сунгги 
пайтларда Хитойдан гинкгонинг иккинчи тури топилтан- 
лиги хакида маълумотлар бор. Гинкго сузи япон тилидан 
олинган булиб, «кумушранг >рик» ёки «кумушранг мева» 
деган маънони анптатади. Япония, Хитой, Кореяларда бу 
Х{укадцас дарахт сифатида зиёратгох жойларда, паркларда 
Устирилган. 1730 йиллардау Рарбий Европага келтирилади.
1771 йилда К .Л инней бу усимликка Ginkgo biloba L. 
деб илмий ном берган. Куп мамлакатларда шу жумла- 
дан Узбекистонда хам 1920 йилдан бошлаб м анзарали 
усимлик сифатида Устирилади.
59


'Jinkgo biloba - баландлиги 30 метрдан ошадиган, 
<;ишда баргини тукувчи сийрак ш ох-ш аббали дарахт. 
Барглари оддий, узун бандли, елпиричсимоН- Барг яп- 
ооги икки булакли. Гинкгонинг игна баргли дарахтлар­
дан ^)зарк;и шундаки, унда смола хосил булмайди.

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish