М а р к а з и У. Пратов, К


Беннеттитсимонлар (ВеппеП11ор81|1а)



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet153/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

Беннеттитсимонлар (ВеппеП11ор81|1а)
синф (аждод)и
Беннеттитсимонлар асосан перм даврига оид казилма 
усимликлардир. Бур даврининг охирларида, яъни 70 млн. йил 
илгари улар батамом кирилб кетган. Беннеттрггларнинг кол- 
дикдари Узбекистон (Хисор тизмаси) дан хам топилган. Улар 
та
1
ш<з
1
куринишдан хозирги саговникларга ухшаш булган.
Беннеттитларнинг пояси йугон булиб, тик усган. Бар­
глари купчилик турларида мураккаб патсимон, айримла- 
рида эса оддий ва бутун булган. Поясида узак ва пУстлок 
каватлари ривожланган, ёгочлик кисми эса кам тарак- 
Кйи этган. Ш унингдек камбий кавати ва коллатерал тип­
даги утказувчи богламлари булган.
Куббаларидаги барглари спирал шаклда Урнашган. Ун­
дан ичкарида микроспорофиллар Урнашган. Микроспора- 
филлардаги микроспорангияларда бир канча микроспо­
ралар хосил булган. Микроспорафиллар куббадаги танга- 
часимон барглари билан навбатлашиб жойлашган. Танга- 
часимон баргларга булгуси гулкургон деб каралади. Мик-
54


р о с п о р а ф и л л а р д а
уругкуртак тараккий этган. 
У руглари 
кичик, яъни шоли дони катгалигида булган.
Беннеттитсимонларнинг уруги икки палладан иборат 
б^^либ, уруг паллаларида задира модцалари тупланган.
Беннетгитсимонлар купинча иккита: Вилямсониядо10‘
лар - (\У1111ат8оп1асеае) ва Беннеттитдошлар - (ВеппееО*'
асеае) оиласига ажратилади.
Вилямсония оиласининг т г а н т Вилямсония (\^Ш ат
801
Йа 
gigas) номли турининг баландлиги 2 метргача етадиган, бзР' 
глари мураккаб патсимон, куббалари асосан икки жинсЛИ
булган. Вилямсшия^ар
деярли хамма китг»^' 
лардан тогослган.
Беннеттитдошлар
(Веппе№1асеае) оиЯ^-
си 
в а к и л л а р и а с о с а н
КУРУК, иссяк иклим­
ли жойларда усгзн 
Пояси йурон ва кисКа 
(1 м гача) шохлан^а- 
ган булиб, патсимон 
м у р а к к а б
баргалаР** 
поясининг учида ри­
вожланган. КуббаЛар 
поясининг ёнларИДа 
Урнашган (12-расм)- 
Б е н н е т т и т л а Р "
н и н г к о л д и к л а р н
Ш имолий 
А м е р и
1
^ а , 
/2-л»сл. Беннетпплар: 
1
-вш
1
лмсониинингуму- Р а р б и й
Е в р о п а »
мий куриниши; 2-бсннетгат ёш куббасининг МОНГОЛИЯ, Х и н д ^ С -
кесими; З-беннетгит уругчи хуббанингтик ке- 
хон Япония ва 
S ^pтa 
с н м и .4 - б е я н е т ш ш н г е ш л г а н ,^ а с и
ган пояси эса Италиядан топилган.
XX 
асрнинг бош ларида Америка олими 
Д .У и лаН Д
унинг стробилини реконструкция килиб, кадимги г 5 ^ ' 
ли Усимликларнинг гулига ухшашлигини курсатган.
Шундай килиб, беннеттитлар куббасининг 
т у з и л и г и ^ ' 
га асосланиб, Англиялик палеоботаниклар Арбэр ва П ^ Р '
55


гулининг келиб чик;иши ^акидаги 
(чингул) назариясини яратганлар. 
ган л ар еннетти у ^
беннеттитлар гулли усимлик-
ларнинг энг якин 
(С„еюр8|<1а)
синф (аждод)и
.^била (К^зилчанамолар - ЕрЬеёга1в8, 
л. 
W elwetsch¡ales, Гнетумнамолар -
Бу синфга т 
3
туркум ва 70 дан ортик тур 
В ел ви ч и ян ам о л а^£ денгизи атрофидаги чулларда, Жа- 
Спе1а1е8) 3 та 
^ ^ и ё , Ш имолий-Ж анубий Америка, 
к ^ а д и ^ У л а р У р ^ , 
Осиё, Африка ва Жа-
нубии Осие 
зоналаридан такалган.
К ^ к а з , Сибир, 
Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish