М. Қ. Пардаев, Ш. С. Олтаев, Х. А. Улашев


Пул-кредит сиѐсатини юритиш воситаларидан бири –мажбурий



Download 2,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/128
Sana29.05.2022
Hajmi2,21 Mb.
#616877
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   128
Bog'liq
makroiktisodij taxlil

2.Пул-кредит сиѐсатини юритиш воситаларидан бири –мажбурий 
банк заҳира меъѐрини ўзгартириш сиѐсатидир. Мажбурий заҳиралар – 
бу, кредит мақсадлари учун ишлатилмайдиган банк омонатларининг 
бир қисмидир.. Заҳира нормаси икки асосий функцияни бажаради: банк 
ликвидлигини жорий тартибга солиш учун шароит яратади ва кредит 
эмиссиясини чеклайди. Марказий банк тижорат банклари Марказий 
банкда ушлаб туришга мажбур бўлган захираларнинг энг қуйи 
нормасини ўрнатади ва шу восита ѐрдамида улар кредитлаш 
қобилиятига, имкониятига таъсир этади.
Бу меъѐр қанчалик юқори бўлса, 
ортиқча захиралар шунчалик кам ва тижорат банкларининг кредит бериш 


143 
йўли билан «пулларни барпо этиш» қобилияти паст бўлади. Илк мажбурий 
захира нормалари АҚШ да 1865 йилда жорий қилинган эди. Агар Марказий 
банк мажбурий банк захирасини камайтирса, ортиқча банк захиралари 
ортади, бу эса пул таклифининг мультипликацион ортишига олиб келади. 
2.Масалан, ушбу меъѐр 25 % бўлса, унда банкка қўйилган 800 пул 
бирлигидан 200 пул бирлиги мажбурий банк меъѐрини ташкил этади. 
Бунда банк фақат 600 пул бирликни қарзга бериши мумкин бўлади. 
Энди фараз қилайлик, меъѐр 10 % га туширилади, унда банк 720 пул 
бирликни қарзга бериш имкониятига эга бўлади ва бошланғич пул 
таклифини 720 пул бирлигига оширади.
Мажбурий банк захираси меъѐрини кўтариш ѐрдамида пул таклифини 
камайтиради. Зеро, бу банкларнинг ортиқча банк захиралари қисқаришига 
олиб келади. Пул-кредит сиѐсатини ўтказишда бу восита бутун банк 
тизимининг асосларига таъсир этади. Турли мамлакатларда қўлланилаѐтган 
мажбурий захира нормалари турличадир. Юқори инфляция даражаси 
шароитида Жанубий Кореяда бу норма -100 фоиз бўлган бўлса, Италияда -25 
фоизни, Японияда бор йўғи -2.5 фоизни ташкил этади. 
Ўзбекистон Республикасида мажбурий заҳиралаш нормаси кейинги ўн 
йил давомида сезиларли даражада камайди (8.1-жадвал). 

Download 2,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   128




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish